Danilo Kiš Fondacija pozvala me u Suboticu da tamo promoviram knjigu \”Kosturi Okruga Madison\”. Nikad nisam bila u Subotici ali sam tisuću puta čula da je to prekrasan grad. Volim gradove i prekrasne i one druge, meni su uvijek ljudi problem.
[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=znMkS9q5mcg&w=400&h=300]
Moj prijatelj pisac rekao mi je da su Subotičani \”suzdržani\”, da nisu baš ludi za promocijama knjiga, da njemu nije jasno kako organizatori tamo u pravilu na promocije ne mogu otjerati više od desetak ljudi.
Dok sam ga slušala zeblo me oko srca. Što ako je Fondacija Danilo Kiš baš jedan od tih organizatora? Kasno. Šta je tu je. Pristala sam, neki su mi ljudi javili da se tamo može jesti odličan pire od kestena, kad zamišljam svoj posljednji hropac on je uvijek posljedica davljenja izmiksanim kestenjem.
I tako, odoh ja u Suboticu. Za muža i mene rezervirali su vilu Luizu pokraj jezera Palić. Tri dana smo kroz ogromne prozore gledali u naše privatno more. O nama je brinula Natalija, spremala nam doručak i pričala na srpskom sa neodoljivim mađarskim naglaskom koliko voli svoju kćerkicu.
Boravak nam je organizirala Ana Patarčić a domaćin nam je bio Bane, direktor Fondacije. Nevjerojatan lik. Mlad čovjek, profesor koji voli književnost, antikvitete i kolače. Detaljno nam je objasnio kojim putem moramo krenuti ako želimo ući u svaku od najboljih slastičarnica u Evropi. Zapamtili smo.
Ali to nije sve. Našao je ljude koji za njega izrađuju drvene replike starih engleskih plakata, jedna visi na zidu doma moga. Uskoro će u Londonu otvoriti dućan i tamo Englezima prodavati drvene plakate, \”starinske\” komode, škrinje i namještaj…
Laknulo mi je kad sam ga upoznala. Ako može stotinu godina staro oksfordsko veslo izrađeno u Subotici pred tri tjedna prodati Englezima onda će valjda i na moju promociju privesti deset ljudi?
Ne želim se hvaliti pa neću reći da je \”Skladište\” u kome smo se družili bilo prepuno. Voditelj Vladan Čutura, mladi profesor, čitave je večeri bio duhovitiji od mene, oprostila sam mu. Doduše, u jednom mi je trenutku palo na pamet da su svi oni ljudi došli zbog njega. Srećom, na fotografijama se to ne vidi.
Baš smo se krasno družili. Među ljudima je bila i profesorica Sandalj, žena iz moga kraja koja u Subotici živi pedeset godina pa smo se napričale na čakavskom. U Rijeci čakavski ne govorim često.
Idućeg smo jutra muž i ja otišli u prekrasan kafić. On na kavu ja na kesten orgazam. Rekao mi je: \”On je tu.\” A On nije trebao biti tamo jer On u taj kafić ulazi uvijek u sedam ujutro. Kad mi je muž rekao: \”On je tu\”, bilo je deset.
Digla sam se od stola, krenula prema Njemu i skočila mu oko vrata. \”Obožavam vas, kad vas slušam žile režem…\” Zvonko Bogdan nasmijao mi se od uha do uha, poklonio svoja dva diska koja je snimio samo za prijatelje. Nema ih i neće ih biti ni u jednom dućanu. Rekao je da je jedan disk za mene a drugi neka dam nekome od svojih prijatelja.
Ne pada mi na kraj pameti. U mom životu nema prijatelja kome bih ja dala Bogdana snimljenog samo za prijatelje. Da, bili smo u zološkom vrtu. Nakon sto godina. Vidjeli smo kako se njiše ogromna guzica ogromne žirafe, slonu smo vidjeli samo rep, nije želio izaći iz kuće, vukovi, male svinje, bizon, bikovi svih veličina i vrsta, čudesne ptice, fazani, ris ograđen električnom žicom…
U subotu smo kročili u našu bolju i slađu prošlost. Dućan Pionir Subotica. Jeeeee… Ne želim priznati koliko smo kilograma slatkiša prošvercali preko granice.
Dok ovo pišem grizem Negro. \”Odžačar grla\”. Ah, Subotica! Kad ću opet u tvoj zagrljaj?
Divno, bio u Subotici milion puta i obožavam. Hvala vam što niste rekli i neku od ružnih stvari kojih ima dosta a koje pritiskaju i muče drage Subotičane. Hvala za lepu sliku, odsad ću je prepričavati kao da je moja.
http://youtu.be/phcbhHAkHEo
Draga Vedrana,
kada god budes htela da dodjes u Suboticu. Javi mi se. Organizovacu sve za tebe, samo bez promocije knjige. Jedan mali godisnji. Bio sam na tvojoj promociji. Hteo sam da ti pridjem i da te pozovem na pice, ali je bilo previse ljudi. Sada te pozivam.
Tvoj obozavalac iz Subotice.
Dejan :*
Lipo i šesno napisano i još lipše doživljeno. Jesu Subotičani malo specifiči, ali puno fin svit. Ako bismo se podsjetili da u najbližoj okolici žive Bunjevci, koji su ka i mi Dalmatinci i Primorci isto ikavci, onda više ne bi tribalo puno hvalit tu multietničku sredinu. Puno Vas pozdravljam, šjora Vedrana i kad budete opet putovali na sjever Bačke, svratite priko Bilega Grada koji će Vas uvik lipo dočekat, primit i guštat u Vašin literarnin radovima i naglašenoj otvorenosti. To nam svima imponira u ova gruba vrimena i na prostorima, priskočiću rič bivše, Jugoslavije.
Ведраана,
жао ми је да нисам знао за ову промоцију. Дошао бих….. Суботица је близу….. ко што си видјела то је и предиван град, а суботичани знају да цијене сваки вид квалитетне умјетности и сами тим препознају квалитетне ауторе….. и тастере очито мораш подмазати или замијенити новим….
Draga Vedrana,
konacno, lepa prica-sva pozitivna 🙂
Razmisljam, kako bi izgledala Vasa promocija u Pragu .
Sto se tice posjete sigurno bi nas bilo vise od 10 🙂 A o estetskoj lepoti Praga, ne treba Vam niti govoriti!
poštovana gospođo Rudan, proćitavši kako ste se proveli u Subotici (sve krasno, bajno, sjajno, ko zadaća iz hrvatskog u petom razredu) bojim se da vam nije dobro i da ste možebit (boknedaj) bolesni, pa zato molim Boga da se ćim prije vratite u normalu, danevelim ozdravite i opet budete ( oštra jezika, zajebana i pomalo krvoločna) kak smte i do sad bili
vaš vjerni štovatelj iz Zaprešića
Kako to da te zli Srbi nisu silovali i ubili?
Gospođo, Vedrana, drago mi je da ste se lepo proveli u Tamo daleko! predlažem da sledeća turneja bude šeher Sarajevo!
nadam se da ćete sarajlije pozvati! do tada za stare sarajlije jedna stara pjesma izvorna narodna!
http://yhoo.it/TQ1KF5
Drago mi je da sam upoznao i ovu Vedraninu stranu.Ovo je tako dobro za pročitati…Hvala
Ako hocete da vidite sarajlije,morate otici u Toronto Canada.
U Sarajevu,sarajlije su vrsta koja umire.
@Žiko
Sarajevo je tužna priča, ima ih još đirom ex-Yu da ih ne pominjemo, ali Sarajevo je bila Jugoslavija u malom i centar ex-Yu. Nisam mogao da shvatim sve što se događalo, van pameti, tuga pregolema.
Ali, moramo se družiti, barem i preko Interneta i pomoći da se zaleče stare rane uz maksimum tolerancije. Sve u svemu, mi smo, na ovob blogu, ipak, koliko toliko pristojni.
Moramo se boriti za ono ljudsko u nama. Kakva je alternativa ?
Ima jedna izreka: “Ako si krenuo prema svom cilju, a na svakoj krivini staješ i bacaš se kamenjem na pse koji na tebe laju – nikada nećeš stići do svog cilja!”
Zato se i reče da pasi laju, a karavani prohajaju.
Zahvalan sam ovom blogu
Gdjo Vedrana, procitala sam nekoliko Vasih knjiga, puno Vasih clanaka, cesto bila zadivljena Vasim ostrim jezikom, britkim umom, smislom za humor (i crni i onaj drugi), hrabroscu da kazete ono sto mnogi od nas misle, a ne usudjuju se da izgovore. Ovih dana, moram priznati brine me Vase cutanje (ili ono znaci odobravanje) i nemanje komentara na vest koja je, moze se reci, odjeknula na prostorima bivsih jugoslovenskih republika, pre svega Hrvatske i Srbije, mislim naravno na oslobadjanje Gotovine i Marcaka od strane Tribunala u Hagu. Zar zaista nemate sta da o tome kazete, ili ipak niste toliko hrabri kako sam do skoro mislila? Pozdrav iz Beograda
Oslobađanje generala prokomentirala je za Blic (pri dnu teksta):
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/354089/Kako-su-u-Hrvatskoj-planirali-da-se-operu-od-Gotovine-u-slucaju-da-ne-bude-oslobodjen
Zahvaljujem gosp. Slavenu Hrvatinu. Promakao mi je pomenuti clanak u Blicu.
Jada od subotice,da zna Kis,kome placaju vile i sluskinje postidio bi se sto je ikad ista napisao,a Siora Rudan je jedan obicni satrolog,al svaka cast kolko levata se uvijek nadje!!!
“Šutimo, gledamo, na isti način kako su šutjeli i gledali naši preci kada” su se Pavelic, Artukovic & co, zatim Tudjman, Susak & co bavili “konačnim rješenjem.”
Pocela sam da citam i pratim Vedranu i da se divim njenoj hrabrosti i britkoj i kriticnoj misli pre mnogo godina posto sto sam dobila na poklon od rprijateljice jednu od njenih knjiga. Mnogo puta me je odusevila, nasmejala i rasplakala tokom svih ovih godina. Bila sam njen posveceni PR. Zalila sam da mi u Srbiji nemamo tako nekoga “bez dlake na jeziku”.
Medjutim, nakon sledecih komentara” U akciji “Oluja” bilo je zločina, stradanja civila, “herojskog” paljenja srpskih kuća, ali Gotovina, optužen zbog „prekomjernog granatiranja Knina“, nije zločinac. i “Kad vam Hag osudi Mladića na sto godina – po meni on jest zločinac, ali mnogo manji od Obame ili predsednika Izraela Peresa – što ćete učiniti?” samo cu reci da je ovo moje poslednje citanje i obracanje vedrani. Ona je pametna zena i shvatice koliko me je njena hipokriticnost razocarala na intelektialnim a i na emotivnom nivou. Verovatno je to nece ni zabrinuti, ali ja moram ostati verna sebi i svojim moralnim vrednostima.
zbogom vedrana.
p.s. Milice hvala da si pokrenula ovu temu, i mene je mucilo njeno upadljivo cutanje na ovu uzasnu vest o solobadjanju zlocinaca hravatskih kada se vec radovala hapsenju” zlocinaca srpskuh”.
Uopšte mi nije jasno zašto se Vedrani Rudan zamera izjava data medijima povodom oslobađanja Gotovine i Markača. Da li je ona trebalo da napiše lament nad Srbima? Valjda znaju sami da ga napišu. Svaka njena reč je potpuno tačna (mislim na tekst iz Blica). I o tome piše i govori godinama. Ona ni za milimetar ne odstupa od svog bazičnog razmišljanja. Ili su Srbi ogrezli u komunističkoj tekovini da drugi misle za njih i rešavaju im probleme. Ceo XX vek su nam krojili drugi a mi smo kao ovce ulazili u torove. I krvavo se bratoubijali. I opet ćemo se, čim nekome zatreba, boriti protiv 100 puta jačeg neprijatelja i dati pola stanovništva za interese npr. Engleske. Misleći da se borimo za pravu stvar. Debilno. Mada, moguće je da sam očekivala previše (takođe tekovina komunizma) od nepismenih naroda… ispranog mozga…
Tko te ima, taj te nema…
@Poncije *Pilat*
Ima, ima. Ponci i toga!
http://www.youtube.com/watch?v=YXmOxS-MUv8
Poštovani komentari iz Tamo daleko, hajde da malo čistimo po svom dvorištu, a ne da virimo u tuđe i da gledamo od čega živimo, ili bolje rečeno – KAKO DA PREŽIVIMO!
http://www.krstarica.com/s/index.php?s=http://www.blic.rs/&r=http://www.krstarica.com/lat/katalog/Mediji/Novine/
ISPRAVKA – POGREŠAN LINK!
Odnosi se na blog Rodoljuba Šabića – visokoh duznosnika u vladi Srbije! Blog ima naslov: Nos, vreme , strpljenje i novac! A govori o balkanskom mentalitetu vlasti i njihovoj osionosti, bahatosti i odnosu prema narodu koji ih plaća ! Da li je U ljepoj našoj drugačije ?
Ko te ima – taj te nema !
Krasno, dojmljivo, prijateljski………I ja bih “odjačara” ali nemam nikakve šanse. Kod mene…….prohujalo sos vetar
Kume, je l imaš ti pametnija posla (to je tvoja replika) ili non-stop visiš na ovom blogu? Možda VR odluči da te angažuje kao ličnog DJ-a, svaki drugi post u poslednjih nekoliko dana ti je “podvučen muzikom”. Ali, oprošteno ti je… ja sam veliki fan Zvonka Bogdana.
Postovana gospodja Rudan,
Ako ste iole ozbiljan bloger kako mozete da zaobidjete jednu temu kalibra Gotovine i Markaca ? Ako ste iole bez dlake na jeziku i ispravni u osudjivanju svega i svacega kako vam je promakla ova tema?? Jednostavno dolazim do zakljucka da ste pristrasni ,sto ne ocekujem od nekoga ko se predstavlja i zivi od toga sto ‘pise bez dlake na jeziku”.
Od danas zivite siromasnije jer nemate moj objektivan dinar.
Srdacan pozdrav
Niko, ta tema je bila u intervjuu za Blic.
http://www.rudan.info/vedrana-rudan-o-gotovini/
NIKO, NASTAVI SE DIVITI VEDRANI, UZ CITANJE INTERVJUA ZA BLIC A ZA POGRESNU OSUDU VEDRANI, TREBA JEDNO VELIKO IZVINENJE, BEZ KOJEG, CE VAS ZIVOT POSTATI SIROMASNIJ, JER JE VASA DUSA POGRESILA, I KRIVO USUDILA. TREBA ODMAH POPRAVITI………
Kao sto rekoh u prethodnom pisanju, komentar u velicini jedne prosto prosirene recenice, na dogadjaj koji je u Hrvatskoj izazvao takvu euforiju, i blago receno, zgrazanje i nevericu u Srbiji, na tako nepravednu odluku Haskog suda, kojom se oslobadjaju generali Gotovina i Markac, prethodnom sudskom odlukom osudjeni na dugogodisnje kazne, dakle, taj komentar gdje Vedrane, tako kratak i, ipak nedorecen, ne lici na onu Vedranu Rudan koju sam tako rado citala. Nesto u svemu tome mi nedostaje. Da li se nije htelo ili nije smelo reci? Zbog okruzenja u kojem se zivi ili neceg drugog?