Bila sam na Kurbi

Danas je srijeda, a ja sam u ponedjeljak u ljubljanskom kazalištu Glej gledala predstavu Kurba, autori Mare Bulc, glumica Violeta Tomič.

\"kurba\"
Radovao me odlazak u Ljubljanu jer smo moj muž i ja bili gosti naše prijateljice Koke Miculinić koja odlično kuha. O fenomenalnim kolačima i svim vrstama alkohola koje se u njenoj kući mogu degustirati da se ne govori.

Predstava mi je bila u drugom planu ali sam morala biti pristojna prema Maretu i Violeti. Mare je mlad i pametan i zgodan i talentiran. Violeta je fenomenalna ženska opsjednuta glumom. Neće me vrag uzeti ako na njih potrošim dva sata.

Ipak, nije da je baš sve u startu bilo idealno. Koka nam je najavila da s njom nećemo biti sami, tamo će još biti njenih \”dvadesetak\” \”najboljih prijatelja\”?

Kokinih, ona je arhitektica, \”dvadesetak ljudi\” može biti i desetak i sto. \”Najbolji prijatelji\”? Što ako vrlo vesela i gostoljubiva ženska u zadnji čas pozove i nekoliko tisuća svojih najgorih prijatelja?

Bojim se gužve, ne volim biti okružena ljudima koje prvi put u životu vidim. A moram biti srdačna, u ovom slučaju, jer mi je bilo najavljeno da će na nas čekati ogromna čokoladna torta.

Mi Primorci, isključujem Koku, baš i nismo neka sreća za društvo. Osim toga ti Kokini ljudi su Slovenci koji su nama Hrvatima ukrali Piranski zaljev i još nam tucaju Svetu Geru. Treba li preko toga baš olako prijeći?

Doduše, bit će tamo i \”južnjaka\” ali \”južnjaki\” su veći Slovenci od Janeza. Pomislila sam, kad sam ih ugledala, nije da baš nisi zaslužila Kokin ručak, stara. Nema veze, ako se krenu hvaliti da su oni u EU a mi nismo sjest ću u kuhinju i sama požderati tortu.

Slovenci. Čudni ljudi. Nama potpuno strani. Ulice gradova pometene, ispred kuća im već cvjeta cvijeće, vikendom pješače, skijaju, odlaze biciklima tisuću kilometara daleko od kuće, bar jednom tjedno penju se na Triglav, ukratko, perverznjaci. Sve to znam iz prve ruke jer mi je kum Slovenac.

Malo ću ubrzati priču. Ušli smo u Kokinu kuću. Kasnije smo saznali da je Kokina kuća bila na slovenskoj teve kao jedna od najljepših u Ljubljani. Pravila sam se da to od gostiju nisam čula da ne bih morala Koki čestitati.

Mrzim upsješne ljude pa i Koku koja je pomogla u projektiranju slovenskog Parlamenta. Mo\’š mislit. Ona da je to projektirala a iz Rijeke je? Alo, kako to da mi ovdje o tome ništa nismo čuli? Nema Koke na našoj teve ni u našim novinama.

A oni, njeni \”najbolji prijatelji\”? Jako sam se začudila. Svi su bili normalni, duhoviti čak, a znamo koliko Slovenci nemaju nikakvog smisla za humor.

S njima sam se osjećala jednako dobro kao sa mojim \”najboljim prijateljima\” iz Rijeke od kojih ni jedan jedini nije mogao skočiti do Ljubljane na moju Kurbu. To je zato jer je Ljubljana od Rijeke udaljena jedno devet tisuća kilometara.

Krasan ručak. Otišli smo u kazališče Glej. Ja da odradim obećano a oni i Koka da mi pruže podršku.

Nisam imala tremu. Koga briga i za Glej i za ono dvoje i za Baricu Smole koja mi je prevela knjigu \”Kad je žena kurva, kad je muškarac peder\” i za moga urednika Damijana Šinigoja.

Od predstave nisam mnogo očekivala. Normalan Slovenac sigurno neće doći gledati nešto napravljeno prema knjizi gospođe iz Hrvaške?

A kad tamo? Dragi moji Hrvati i Hrvatice! Kazališče je bilo puno i prepuno. Ljudi su se smijali i plakali, ne znam zašto jer ne govorim slovenski.

Ona Violeta je na pozornici bila sama sat i pol. Ona i par cipela na visoku petu ali je uspjela odglumiti silovanje, drkanje, abortus, pušenje nekom od slovenskih kazališnih direktora. Svašta je izrekla na račun političara, popova…

Gledatelji su na kraju deset minuta stajali na nogama i pljeskali. Ja se nadam, iako nisam baš previše sigurna, da je gospođa govorila moj tekst. Ako i nije Mare Bulc, režiser, na kraju me poveo na pozornicu i rekao ljudima da sam sve to ja napisala.

Klanjala sam se, smiješila i još dala pitaj boga koliko intervjua. Tako nešto što sam doživjela u Ljubljani u kazališču Glej, nema šanse, nema nikakve šanse da bi mi se ikad moglo dogoditi u Hrvatskoj.

Lud je doživljaj kad si okružen ljudima koji misle da si im blizak, da nisi ni \”provokatorica\” ni \”antisemit\”, ni \”luđakinja\”. Sa mnom su razgovarali kao da sam umjetnica.

Koka u Deželi živi godinama. Valjda ima neku vezu, ako ne ona onda netko od njenih \”najboljih prijatelja\”, promijenit ću državljanstvo. Kad budem u Hrvatsku dolazila kao Slovenka možda ću ovdje primati cvijeće i čuti pljesak.

Kukam jer se doma ne osjećam kao doma? Kukam? Kukam.

24 Comments

  1. Tamara 28.03.2012
  2. toto942 28.03.2012
  3. boki 28.03.2012
  4. Medico D Espana 28.03.2012
  5. Medico D Espana 28.03.2012
  6. zoran 28.03.2012
  7. Verica 28.03.2012
  8. boki 28.03.2012
  9. Gruban Malic 28.03.2012
  10. Pacceka 28.03.2012
  11. pepe 28.03.2012
  12. Jože Sobočan 28.03.2012
  13. brana 28.03.2012
  14. Jaca VA 28.03.2012
  15. tani 28.03.2012
  16. boki 28.03.2012
  17. millica 29.03.2012
  18. millica 29.03.2012
  19. poncije 29.03.2012
  20. Slaven Hrvatin 29.03.2012
  21. Čitateljica 30.03.2012
  22. Astronaut 30.03.2012
  23. Miki Maus 30.03.2012
  24. vanja 12.04.2012