Zloba i zloća

Slušam i gledam ljude oko sebe. U autobusu, na tržnici, na cesti, u marketima. Čitam komentare ispod tekstova. Koliko zloće, koliko zlobe? S koliko mržnje o ljudima koji su dignuli kredite u švicarcima govore oni koji to nisu. Mi smo sami krivi. Mi smo bili pohlepni. Mi smo bogati kad smo kreditno sposobni pa neka nam bude. Mi radimo a koliki nemaju posla. Neka nam je kad ne znamo da živimo u kapitalizmu i kad nismo čitali ono što je na ugovoru bilo napisano malim slovima. Svi smo mi budale koje pojma nemaju kako funkcioniraju banke pa se sada svojoj nesreći čudimo kao pura dreku…

Kao da je akcija kojom je u Hrvatskoj prevareno preko sto tisuća ljudi nešto normalno a ne najčišći kriminal počinjen od strane banaka u sprezi sa pokvarenim hrvatskim političarima. Dobro, hadezeovcima. Ali esdepeovci su danas na vlasti, neki su za njih glasali upravo zato da narod izvuku iz govana. To što rješenje zadatka nadilazi njihove namjere ne znači da rješenja nema. Da hoće mogli bi pritisnuti banke, ne samo zbog švicaraca. Ako pritisnu banke neće moći od banaka dizati kredite, ako ne dignu kredit neće ostati na vlasti, jebeš život ako nisi na vlasti.

Mi ne živimo ovako kako živimo zato jer je svijet u krizi nego zato jer Hrvatskom vladaju lopovi.  Mali ljudi usrani su do pakla i jedina im je životna radost gledati kako je nekom drugom gore nego njemu. Oni koji su dužni u švicarcima su glupa govna, stjuardese koje su kolektivno otišle na bolovanje pa dobile otkaz preko noći razmažene su kurvetine. Zašto ne odu raditi u neki kafić  pa da vide kako bi bez plaće crnčile i još gazdi nakon smjene pušile…

Ljudi stalno gube posao, neka ga gube, ni ja ga nemam. Nismo dobili plaću jer je naš direktor u dugovima. Dignuo je kredit, ekipa je na lizing kupila lude aute, kad šefovi otplate rate svojih dugova ništa ne ostane za naše plaće ali treba raditi, treba šutjeti, treba trpjeti, treba čekati, treba se nadati i treba uživati kad susjedu crkne krava koju je kupio kreditom u švicarcima.

Sto sam puta čula od svojih prijatelja i znanaca kako sam glupača koja ne razumije kapitalizam. Razumijem kapitalizam ali ne ovčji mentalitet. Nije istina da se baš ništa ne može učiniti! Nije istina da je preko sto tisuća građana skupina pohlepnih glupana koja je dobila ono što je zaslužila! Nije istina da esdepeovci ne mogu učiniti ništa jer su, kad su došli na vlast, zatekli katastrofu! Nije istina da banke smiju divljati kako im se digne! Nije istina da su stjuardese koje ne žele za ropski rad dobivati bijednu plaću lijene kurvetine!

Nije istina da je bolje dobiti plaću ikad nego nikad! Nije istina da su oni koji zarađuju četiri tisuće kuna mjesečno uhvatli boga za bradu! I nije istina da sva ova sranja moramo gledati i šutjeti i biti sretni što smo živi jer ima onih koji nisu živi i ima onih koji su bolesni. Jebene, jebene i prejebene ovce! Blejite sretne kad vam gospodari udijele tri tisuće kuna mjesečno na šest rata a radili ste šest ili sedam dana u tjednu.

Zašto ja ne odem na cestu? Zašto ja ne urlam? Zašto ja ne povedem mase u rat protiv naših gospodara? Najlakše je lupati po tastaturi i vrijeđati pošten narod koji radi k\’o konj, što bi rekao vaš Bandić. Ja da vas vodim? U svojoj šezdeset i četvrtoj? Znam časnog čovjeka, živi u Rijeci, koji godinama povremeno hoda Korzom sa transparentom u ruci. Zove se Marin Stošić-Miočić. Hoda Korzom i urla potiv nepravde.  Riječani koji ga gledaju i nose gaće na štapu drže ga ridikulom. Bolje je crkavati na rate nego poginuti od hrvatskog metka u trenu.

Da ja, poput Stošića-Miočića krenem Korzom stupati i urlati bilo bi nas dvoje. Dvoje glupih ljudi koji misle da se dizanjem glasa ipak nešto može učiniti. Dvoje u gradu od sto i pedeset tisuća stanovnika? Neka nas je takvih u Hrvatskoj deset. Što možemo učiniti? Samo vi spavajte i mislite kako je za sve kriv \”kapitalizam\”. Sigurna sam da u Hrvatskoj \”kapitalizam\” ne bi ovako divljao kad bi građani u nevolji suosjećali sa drugim građanima u nevolji. Kad bi ih u životu pokretala ljubav prema sebi i nemoćnima a ne zluradost i mirenje sa statusom ovce za klanje.

Šutimo, zato nam je tako. \”Kapitalizam\” nema ništa s tim. I nemojte mi govoriti da sam jedna od vas. Ja ipak dižem glas, ja se čitav život bunim i to plaćam. Imam ono što i vi imate, dvije tisuće kuna penzije. Ali imam i ono što vi nemate, ponos. Da danas umrem umrla bih sretna jer nikad u životu nisam blejala poput tupe ovce.

Bahata sam? Ovo je moj blog! Nitko me za ovo što pišem ne plaća. Na svom blogu smijem biti kakva hoću. Ako mislite da me treba poslati u kurac, samo vi dajte, ali, dragi moji, nisam ja ta. Pošaljite u kurac one koji vam rade o glavi.

foto: Goran Kovačić/PIXSELL

35 Comments

  1. Данко Б. Марин 14.05.2013
  2. Edna 14.05.2013
  3. Mirni ! 14.05.2013
  4. Fanny 14.05.2013
    • Novosadjanka 14.05.2013
  5. kenshiro 14.05.2013
  6. Dubravko Sambol 14.05.2013
    • Sofija 18.05.2013
  7. Renja 14.05.2013
  8. Mr. T 14.05.2013
  9. Marijan 14.05.2013
  10. majaMED 14.05.2013
  11. Malik-Kula13 14.05.2013
  12. domagoj.bogoljub 14.05.2013
  13. Ivica Matijaca 14.05.2013
  14. Aleks 14.05.2013
  15. Ramona 14.05.2013
  16. Branko Milosevic 14.05.2013
  17. v 14.05.2013
    • v 14.05.2013
  18. Dunja Sporer 14.05.2013
  19. dupla_ljuta 15.05.2013
  20. Vojvodjanka 15.05.2013
    • Novosađanka 16.05.2013
  21. Yasmin 15.05.2013
  22. zlocko 15.05.2013
  23. Dino Geromella 16.05.2013
  24. rajka.radakovi' 17.05.2013
  25. Sigi 18.05.2013
  26. Diogen Drugi 20.05.2013
  27. Splićanka 26.05.2013
  28. manuel emanuel 10.06.2013
  29. manuel emanuel 13.06.2013