Prema Dalmaciji krenuli smo sa tri frižidera, dva kišobrana, dvije debele jakne, nekoliko pari traperica, četiri para tenisica, kad pjusne da nas ne iznenadi. Šest pidžama trebalo nas je zaštiti od ugriza polarnih noći.
Za one koji ne znaju, živimo u Rijeci, gradu leda i vječnih kiša. Sve smo čuli o cijenama ića i pića u Dalmaciji pa smo sva ića i pića utrpali u auto. I nekoliko kolutova toalet papira. Put od Rijeke do Orebića nije kratak. Jedno šest sati.
Zahodi
Ono za zahode i jest i nije istina. U nekima ima papira, poneka vrata mogu se zaključati I iznutra, mnogi nisu poplavljeni. Ako čovjek ima dobar mjehur, ja sam ta, do Orebića uđeš tri puta u prostor u kome možeš naletjeti i na sapun. Kako god, pišanje u dalmatinskim zahodima uglavnom nije prevelika trauma.
Restorani
Nema restorana, odlučili smo prije puta. Najbolje se doma, oprostite, u apartmanu, jede. Još ako ti je apartman metar od mora a vlasnica Maja fenomenalna ženska…Kad? Kad! Čuli smo da u Orebiću postoji \”Kužina\” u kojoj serviraju llly kavu. Imali smo mi i našu Illy ali izlazak je izlazak. \”Kužina\” je restoran iz mojih snova. Kuha Franka, Talijanka koja je preselila u Orebić. Vlasnica je Alda, živi ili u Italiji ili u orebićkoj kapetanskoj kući. Toliko me Franka oduševila da sam odlučila kuhati. Žena tvrdi, blažena, ni jedno kuhanje ručka ne smije trajati dulje od dvadeset i pet minuta. Jes! Školjke, girice, pašte, pečene sardele, pohane kuglice mocarele, žitarice sa tunom, salse, torta bez gluten, štrudla od jabuka u obliku cvijeta… Hrana se prodaje na grame. Za njom su poludjeli i domaći i stranci. Dva ručka, piće, dva kolača, dvije kave, 114 kuna. Zašto svaki hrvatski grad nema svoju Franku?
Korčula
Korčula je od Orebića udaljena petnest minuta, ako putuješ brodićem koji vozi svaki sat. Karta košta petnaest kuna u jednom pravcu a oni koji naplaćuju poznati su po tome da bi prije umrli nego bilo kome od nas koji stupamo na brod ili silazimo sa njega rekli dobar dan. Šteta. Nisam samo ja bila dobre volje. I ostali putnici su im se smiješili. Basterkitoni bili su tvrđi od bračkog kamena. Korčula je grad bez koga ne mogu. Tamo je Irena sa svojim čarobnim nakitom, tamo je njen otac Kolja čije sam srebro ubola u svoje uši, tamo su tri cure, Gordana, Vinka i Katarina koje se preko radija bore za ravnopravnost žena, tamo sam sa Đeni popila limunadu u jednom od najboljih malih hotela u Evropi, tamo su one lude uličice i milijun turista iz čitavog svijeta. Ah, Korčula.
Vrijeme
Orebić je raj. U petnaest dana nije pala ni jedna kap kiše. Sve one jakete i tenisice i duge hlače krenuli smo navlačiti na sebe kad smo se približili hladnome domu. Bože, smiluj nam se!
Moja slava
Vjerovali vi meni ili ne mene ljudi u Dalmaciji obožavaju. Jedna mi je gospođa rekla da njezin market više nije što je bio otkako sam ja otišla u penziju. Gospodin mojih godina zagrlio me, čvrsto, čvrsto. \”Bože, Marija, ostala si ista. Sjećaš se one noći ispod zidina?\” Sjetila sam se. Crvenokosa žena je unučici u kolicima rekla:\”Vidiš ovu tetu, ona je bila u vrtiću teta tvojoj mami.\” Dijete je zaplakalo. I tako nekoliko puta dnevno. Dobar je osjećaj kad te svi znaju. Mnogi su me pićem častili. Neki su znali moje ime. \”Vesna, Vesna, nismo se vidjele sto godina. Kako je u Splitu?\”
Tuga
Opet sam doma. Mlatim po tipkovnici prvi put nakon petnaest dana. Po kostima osjećam da će mi za koji sat poplava odnijeti kuću. A orebićka šetnica puna turista. A more blistavo. A prekrasan srebrni nakit u onom izlogu, četiri puta jeftiniji nego u Rijeci. Tamarisi se njišu. Franka kuha. Dalmacijo, u srcu te nosim.
foto: bildungsr0man
Sve o.k ziva i zdrava odmorila se nije prvi put puno poz.*****!
Korčulo, u srcu te nosim!
Dobrodošla domu svome a i nama svima!!! Nedostajala si!!!
Dosla Vedrana na Korculu, sjela, dala mi knjigu i ja sam sada lijenikonobar koji pauzi od pedera i kurvi nekoga i posluzi.
Pravopis
Članak je odlična reklama za Pelješac i Orebić kao i određene pojedince. Čudo jedno kako ste baš našli jednu jedinu kapetansku kuću koja ima potrebu za samopromocijom. Niste bili temeljiti u otkrivanju peliških delicija i izostavili ste novootkrivenu marmeladu od ljutih peliških naranača. Kakva kava pored plavca malog….
Postovana Vedrana, dobro nam dosla. Ne samu svojoj kuci nego i nama verna i cila za pisanje i nase citanje. Mada smo vrsnjaci vrsis selekciju komentara,pa ne objavljujes kommentare. Mi u Skandinaviji bi umesto selekcije upotrebili rec DISKRIMINACIJA. Budi nam dobro. Puno pozdrava.
VEDRANA, okupani morem i suncem, osvjezeni i ocito spremni da nastavite pisati o onome sto se malo tko usudi pisati, izazivam Vas da se, ne, ne da se polijete ledenom vodom, vec da se osvrnete na tu idiotariju kojom “slavni”, ocito nezadovoljni kolicinom paznje koju im pruzaju mediji, nastoje postici jos koju slicicu, jos koju vijesticu o svojim ispraznim zivotima. Eto, i Severina se oprala … a u nedostatku tako otrovnog pera (OK, tipkovnice) kao sto je Vase … ucinite mi tu ljubav. Moze?
(((:
:)))
I ja sam, negdje u to vrijeme, bio tamo. Pelješac i Korčulu volim jednako kao ti. Možda i malo više 🙂
Da sam te, kojim slučajem, sreo, i ja bih te rado zagrlio. Ako ne bih smio, onda barem ruku stisnuo.
Ako vam je za utehu, što se kiše tiče prethodni period je i u Novom sadu obeležila kiša. Kružio je vic kao odgovor na negodovanje zbog pljuskova tipa: “nije strašno, ovog leta je kiša padala samo DVA puta, prvi put 45 dana, a drugi samo 25.”
O Dalmaciji, Istri i Kvarneru sam do sada slušao sve najlepše. Od svoje majke naravno koja je sva leta svoje mladosti provodila pod tim nebom. Svuda po malo a najviše u Rovinju. Bilo je priče i o Korčuli, Pelješcu, pa čak i Pašmanu gde je prvi put letovala sa njenom majkom još davne 1958.
Zapravo mi je nekako neobično da i danas čujem još po koju lepu uspomenu, a ja zapravo tamo još nisam otišao, niti znam kada ću. Čudan je to osećaj.
Voleo bih doći jednom, zapravo već idućeg leta, jer želim da i sam vidim tu lepotu ali ne mogu da odolim da pored sveg mogućeg uzbuđenja ne osetim i tračak strepnje, šta kada budu čuli moju ekavicu..
Pozdrav iz Niša gde vas takođe rado čitamo.
Ma daj,ja rođena u Rijeci I godinama živim u Srbiji,sve poznanike sam nagovorila na ljetovanja na najlepšoj obali….mešam malo ovaj I onaj jezik jer kad sam u euforiji maternji izbija iz mene….nigde nemam problema.Treba biti opušten I iskoristiti svaki dan!Ako ne proputuješ Istru,Kvarner,Dalmaciju,Plitvička jezera,Gorski kotar I mnoga duga mesta propustićeš prirodne lepote na domak ruke!
Ako strepite zbog ekavice onda vam preporučam Rovinj, ili bilo koje drugo istarsko mjesto, iako je Istra, bar po meni, užasno skupa. Mislim da ne bi trebali imati problema na nekom otoku sjeverne Dalmacije, ili u već gore spomenutima Orebiću ili Korčuli. No, nažalost nikad se ne zna, jer se na svakakve budale uvijek može naletiti. Ali, ima i suprotnih primjera. Npr. u zadnje vrijeme Split često važi kao dosta netolerantan grad, no kod mene je ljetovala na 10 dana cura iz Kule i kaže da se je super provela.
Kakve veze ima ekavica?
Novcana VALUTA odredjuje SPORAZUM…
TURISTICKI-NOVCANI TURIZAM-prima SVACIJI NOVAC;))
Moze se PRICATI KAKO SE ZELI-
NEBITNO;))
I PONASATI KAKO ZELI…
‘GOST JE UVIJEK U PRAVU’…;))
Tada su POLITICKI STAVOVI UVIJEK ‘PO STRANI’…
LOKALNO STANOVNISTVO JE NAVIKNULO NA TURIZAM:)))
VENI-VIDI-VICI…
ONI ‘SITNI GRADJANI’ SU U MANJINI-
A,NJIH TKO SISA?
NEKA SE NAVIKNU NA GOSTOPRIMSTVO:)))
(a,e…pa ne mozes SKUPLJATI NOVCE I OVCE-BEZ DA UGOSTIS…)
Dakle,NEMA FRKE…!
Ako IMA PARA,’ZLATNOG RUNA’:))
Draga Vedrana,ja rođena Riječanka živim među njivama plodne I rodne Vojvodine u Somboru I Rijeku u srcu nosim…..ovo ljeto se ne bi ni zagrijala da u Grčku nisam otišla,ali u Rijeci bi uživala makar I u skafanderu…
Budite Vi nama zdravi I pravi!
Jao, molim Vas izadjite više iz ovih sentimentalih sranja. Molim Vas.
Malo ko ima mogućnost da pokrene pristojne, poštene i normalne ljude sa ovih prostora iz bivših jebenih zajedničkih republika i pokrajina, kao Vi. Vi ste Rudan. Vedrana Rudan. Niste jebena turistička agencija, volite nas, kao što mi volimo Vas, zbog toga što jeste. Iz mene priča Vranac, crnogorski Vranac, ne ni Korčulanski ni Pelješački. Poštujte nas, jer mi Vas volimo zbog toga što jeste, i što ste bili. Sentiment ostavite za Vašeg čoveka, vašu decu i unuke, da niko ne vidi i niko ne čuje. Da Vam dušmani i to ne uzmu. Opletite po ovim skotovima koji su gospodari našeg i Vašeg života i smrti.Mi ćemo Vas podržati.Pustite vino i srebro za Gloriju i Lizu, molim Vas još jednom,jer samo Vi i poneki odabrani možete pisati i pokrenuti nas obične, da bar nešto kažemo i priznamo da smo živii, niko ne sluša ni Karamarka, ni Vućića ni ostale premijere, uglavnom mi, obični, pošteni, netalentovani, slušamo i čitamo Vas i slične Vama, koji su retki, racionalni i koji govore istinu. Jer hrvatska, srpska, bošnjačka, makedonska, palestinska i druga deca zalud umiru i ginu i nemaju nikakvu svrhu to što ginu, ako pričate o turističkim atrakcijama Hrvatske.Nije to tema za Vas. Za Vas su druge teme. O kojima niko neće i ne želi da piše. O jamama. Naše jame, Vaše jame, sirijske jame, palestinske jame, iračke jame. . Nije vreme za crtice iz godišnjih odmora. Onda niste ona Rudan. Vedrana Rudan. Ona koju svi znamo i petimo. Onda ste potonuli, kao i mi ostali. A ja u to ne želim i neću da verujem. Pozdrav.
Pa, šta čekate, niste ni vi bez talenta!
Ma šta fali!? I to je život. Za neke od nas, kakav je nekada bio i kakav nam nikad više neće biti zato što neumitno prolazimo. Meni je prijalo!
Pozdrav Vedrani sa Krk-a
Imam jednu temu koju bi volio da je opisana vašim perom.
Postoji li neka mogućnost kontakta?
Sa poštovanjem Velimir
Ne bih da diram u integritet HR,ali za mene je dalmacija bila uvek nešto posebno-u svakom slučaju(Crnogorci će me sahraniti) po svojim običajoma(nekad bilo pre nego su došli Hercegovci) život u Boki je mao tipična Dalmatinska obeležja i u govoru i u ishrani.Namerno pišem ekavski da neko ne pomisli da sam neki zaguljeni Hrvat-to je jednostavno tako(ili je bilo tako pre ovih što misle da je “škobacjera” vrsta torte)Po mom skromnom mišljenju puno smo izgubili ,a ništa nismo dobili.
draga Vedrana,procitala sam vas clanak o Dalmaciji i bas mi je dosao u pravom trenutku,Upravo sam se vratila sa letovanja iz Sibenika i ne mogu da dodjem k sebi.Zasto sam otisla natrag , napustiti more ,ono blestavilo ,male kamene kuce sa zelenim skurama ,galebove, palme i sav onaj opusten zivot ,mislim da je bilo nepromisljeno.Naravno, tu su obaveze,poslovi, porodica ,reci cete, treba biti trezven ali sve mi to ne pomaze u ovom trenutku.
Samo vi pisite o Dalmaciji, jos i vise bi volela da citam od vas , jer pisete iz srca.I ne mislim da ce vam to otupeti ostricu pera kad je rec o drugim temama,
UVAŽENA I POŠTOVANA V E D R A N A ,
VI I VAŠA PORODICA , KOJU OBOŽAVATE ,
ZASLUŽILI STE TAKO DIVAN ODMOR NA
P E L J E Š C U KORČULI I OREBIĆU , NA LEPIM PLAŽAMA I POD VEDRIM PLAVIM NEBOM SA BUKETIMA ZVEDA !
MISLIM DA STE SE MALO ODMORILI OD
KOMPJUTERA – RAČUNALA !
LIJEP POZDRAV I Z NOVOG SADA !
O B R I K A .