Ove su poplave čudo. Mediji nam otkrivaju kako smo svi mi koji živimo u regiji, ovako se zove ono što se nekad zvalo onako, u suštini samo topla ljudska bića. Ne treba nam puno da ono najbolje izvučemo iz sebe. Pošalji na naše bližnje vodu, pobij im stoku, uništi kuće, ceste, puteve, udavi kućne ljubimce, smjesti ih gole i bose u neki hangar… I? Svi ćemo oči puniti suzama, grliti jedni druge, nuditi svoje kuće potpunim strancima koji čak i nisu \”naši\”.
Čudne su te katastrofe. Mali ljudi nazivaju onaj broj i na karticu kupuju ono što unesrećenima treba. Pelene, uloške, sapun, rukavice, čizme, lopate… Mali ljudi znaju biti smiješni. Moja prijateljica Tanja, ne znate je, za unesrećene je složila na hrpu deset tamnocrvenih ručnika, njoj najdražih, otišla je u Trst po šagete, pene, deterdžent, sok od rajčice u limenkama, tekući sapun… Blažena kartica. A onda joj je, nenajavljen, na vrata banuo sin. Živi kod oca. Zaprepastio se: \”Mama! Ja nemam dva normalna ručnika, u frižideru imam tri mrkve, jesi li normalna?\”
Sin studira i radi za Todorića. Todorić ima nekakvu telekompaniju, u njoj studenti robijaju noću i danju, ako bude sreće možda će jednom i dobiti neku siću. \”Glavno da radi\”, govori mi Tanja koja, užasnuta smakom svijeta u Slavoniji, ne vidi da joj se davi vlastiti sin.
Da li smo mi na ovim prostorima topli ili ipak samo glupi?
Iz godine u godinu postajemo sve siromašniji. Svaka nam se tuđa nesreća čini gorom od one u kojoj sami živimo. Ako su jadnici u poplavi izgubili sve i nikad se više neće vratiti svojim kućama zašto bismo bili nesretni mi koji samo nikad nećemo dobiti posao i kojima je banka otela stan? Nije banka potop.
Čudno. Banke su u Hrvatskoj u crno zavile i još uvijek u crno zavijaju više ljudi nego tri ovakva potopa. Ni ovima koji su ostali bez ičega one neće ništa oprostiti. Jadnici će dobiti \”poček\”. Zašto u Hrvatskoj za njihove žrtve nitko besplatno ne svira? Zašto zločini hrvatskih banaka nikad nisu proglašeni elementarnom nepogodom? Zato jer su krediti bili naš izbor? Tko nas je tjerao da kupujemo stan u švicarcima?
Još smo uvijek životinje. Ne prepoznajemo sofisticirane načine ubijanja. Blago nama. Tako nam malo treba. Daj nam na ekranu leš krave koji voda nosi i zaboravit ćemo na leš rođene matere koja je u bolnici crknula od sepse. Zato jer naša mrtva mama nije bila na televiziji?
Neka smo opušteni. Neka smo slijepi. Kamo bismo završili kad bismo svoju osobnu nesreću doživljavali previše osobno?
foto: arriba
slažem se s tobom Vedrana, danas je banka, država, poplava utamnila žarulju peteročlanoj obitelji na Viškovu. i što reći, kome se obratiti? očaj…
“Kamo bismo završili kad bismo svoju osobnu nesreću doživljavali previše osobno?”
Odlično pitanje i odličan tekst.
” Pošalji na naše bližnje vodu, pobij im stoku, uništi kuće, ceste, puteve, udavi kućne ljubimce, smjesti ih gole i bose u neki hangar…”
Naravno, ne smem ni da se pitam ko je poslao vodu, kašlj, kašlj…
Svaka čast Vedrana! Volim kada mi otvorite oči, iz dana u dan, jer je prelako zaboraviti i ne vidjeti neke stvari koje su tako jasne!
Ah hvala komegod,vratila se sebi ovim tekstom!Vec mi je bilo pomalo zlo od gomile pretencioznih,pateticnih izjava ‘poplavom osvescenih klinaca’ koji su se dojili mlekom ogadjenog jugoslovenstva ,svih ovih godina(mlekom kome nisu ni omirisali sve pozitivne,ali i negativne arome),izjava koje su budibilokosnama ,maltene tezile potrebi za unijacenjem…jest’ da Vedrana govori o ljudima iz Slavonije,ali vala ‘preterasmo’ s onolikom ljubavi i empatijom prethodnih dana i u regionu… ok je pomoci coveku u nevolji ko god bio i hvala svakom ko je u tome iskren bio,ali mislim da ‘NAM je nasa borba dala’ da svako u svom dvoristu mete svojom metlom,iako svako iole razuman moze da zmozga da ove tugice od drzava sa svojim prepacenim ,zavadjenim narodom nikada i nije mogao bez tudje pomoci(odmoci),mora sada da prizna da kad smo se vec dvaput u krvi razisli,da samo SAMI SEBI mozemo pomoci…nit ce drzava pojedincu pomoci,niti ce komsija vise pomoci komsijskom detetu,ako je njegovo iznemoglo od gladi…pozdrav raji i jedino se nadam onim radnim akcijama kako bi se uposlio dokoni,mladi svet…prepuni nam kafici i clubovi siromasnih single pozera i pozerki…mozda ce se lakse zavoleti ako se predstave na pravi nacin jedno drugom bez prica o ‘svojim’vozilima i jahtama,mozda ce se lakse prepoznati u gumenim cizmama i s lopatama ukoliko se osete korisnim,a ne kao paraziti koji tudjim novcem moraju kriti svoje komplekse nemastine …eh kud ja ode,ali sve je nekako to povezano :)pozdraaav
Pozdrav iz Švedske u koju sam otišla jer u Hrvatskoj nema budućnosti, ali i zbog ljudi, odnosno obrasca razmišljanja kakvim sam bila okružena.Čitajući Vaše tekstove čini mi se kao da čitam svoja razmišljanja na određenu temu. Razmišljanja koja ne bi ni ‘smjela’ imati jer se ne uklapaju u obrasce kojima nas pastiri uče i ispiru mozak. Pravo je osvježenje vidjeti da nisam jedina koja razmišlja na takav ‘drugačiji’ način i nadam se da će se više ljudi konačno probuditi.
“ali vala ‘preterasmo’ s onolikom ljubavi i empatijom prethodnih dana i u regionu…” No coment! Ovako nesto dobar covek ne moze da izjavi. U zlu se moze preterati, ne u dobru. Pozdrav za divnu Vedranu!
Ziva bila,mulj s naocala ocistila,ako je do naocala 😉
Ko preteruje ili ima odakle, ili nema niotkud. 😉
E nije isto .Zato se poplava zove elementarna nepogoda ,a krediti i drzava su ipak izbor.Nikakav izbor ali tvoj izbor.Ne treba ljudske osobine zvati glupoca.Ako i oni odu mi smo samo gomila.Zato i ne zavidim eu narodima.I nemoj molim te da mi oduzimas sto sam se na cas ponosila moim narodom,iako sam ih 3 godine proklinjala kako su glupi sto dozvoljavaju da nam se “drzava” i bande politicke ponasaju tako kako sto se ponasaju.Nemoj zaboravljati i mesati dobro sa zlom,nisi tako mlada da si to mozes priustiti.
Pozdrav iz Makedonije,
Irena
Glupoca i jest ljudska osobina.
A ovo mi uopce nije jasno: “Nemoj zaboravljati i mesati dobro sa zlom,nisi tako mlada da si to mozes priustiti.” ??
Draga i šesna koleginice, šjora Vedrana, uvik san saglasan sa Vašin opservacijama, a i Vaš koloraturni stil mi nije stran, jerbo mi je pokojna mater bila Splićanka, pa se i ja tako ćutin. Bia san dovooljno šempjast da san u više mahova komentira da svako zlo ima svoje dobro i da je malo falilo da se dogodila veća dišgracija, pa da bi se iz mulja rodila i nika nova JUGOSLAVIJA! Eto, koje smo mi mone ispali svi skupa na ovemu brdovitome Balkanu!
Zato jer su krediti bili naš izbor. Tko nas je tjerao da kupujemo stan u švicarcima.
Baš tako (bez upitnika na kraju:-).
Za skoro 4 godine opsade Sarajeva moja (tzv., samohrana) majka i ja smo od (prijatelja, rodbine Caritasa, JDC-a, tj., La Benevolencije…) u relativno pravilnim vremenskim razmacima, dobivale hum. pakete različitog, uglavnom prehrambenog sadržaja. Vjerujte mi na riječ, vrlo čudan osjećaj: tuga zbog osjećaja poniženja… a istovremeno radost zbog spoznaje da niste zaboravljeni, da nećete krepati. Niti jednom paketu nismo gledale u zube. Svaki nam je dobro došao. Svakom smo se radovale kao da nam je posljednji u životu. Ipak, sadržaj jednog paketa nikada, nikada neću zaboravit: najskuplji sirevi, pikantne kobasičice (znate, one tanke!), hrpa raznovrsnih najboljih čokolada, konzerve egzotičnog voća i još puno toga kvalitetnog i korisnog. Pošiljaoci tog paketa su (bili) ljudi koji su tih dana započinjali novi život “u tuđini”. Sigurna sam da tada, a ni sada, na trpezi nemaju baš najskuplje sireve. Tada sam se zaklela sebi: Ako ikada u životu budem slala humanitarne pakete – sadržaj istih moram vlastitim rukama snabdjeti, složiti i, ni za živu glavu, taman kad bih u tom momentu i kredit u švicarcima optlaćivala – ne optirati između kvantiteta i kvaliteta! Sramotno je ljudima u nevolji slati najjeftiniju hranu i prnje koje bismo ionako odbacili.
Zato Vas molim da poljubite Tanju, iako je ne znam 🙂 Imate sjajnu prijateljicu. Mislim, kad neko, između ostalog, pokloni i hrpu svojih najdražih peškira, to nije mala stvar (za one koji će to dobiti).
A Tanjin sin će se već nekako snaći, valjda.
Odusevio me Vas post!! 🙂
Prekrasno Slavice !!! Svaka Vam cast ! Dobro se dobrim vraca i ja Vam se naprosto divim !
Naravno, Vedrani duboki naklon na zadanu temu 🙂
Neka dodje Bog I pomogne svakome u nevolji
napokon teta Vedrana vratili ste se, eto ja sam kuja, jer nisam sklona zivkanju i pomaganju unesrećenima. Moja je teorija da pomaganjem samo produžujem njihovu agoniju, ako se ovi ljudi sad ne dignu i neumlate naš političku kastru, ona nisu normalni i ne zaslužuju ništa. A ako se odluče na promjenu onda im pomoč neće ni trebat jer će pomoći sami sebi.
Samo da sva ta pomoc ne zavrsi kao sto je zavrsila pomoc za malu Noru- u svadji, sudjenju ,naslikavanju po novinama,…
Sve se ovo desava ne samo u zemljama u regionu vec u celoj evropi! Pocetkom 20-og veka smo se pozivali uzvikivajuci “Proleteri svih zemalja ujedinite se”, pa nam je bilo lepo.Zatim su taj moto kapitalisticki kriminalci malo izmenili u Lopovi svih zemalja ujedinimo se”. Sta reci “Budale celog sveta osvestite se”.
Zivela sam 20 god u Italiji i godinu u Engleskoj.
Pozdrav
Kažu da je stara jevrejska” da bog da se o sebi zabavio”.Iz tog razloga je sigurno zdravije imati osjećaj solidarnosti i suosjećanja za drugog ali i u tome ne treba pretjerati tj pomoći nekome toliko da sami sebe ugrozimo.Ah ta mjera, nije je lako utrefiti li joj se mora težiti.
Ooops!
Bas mislim kako se slazem/o u vecini-
Brate-PRETJERASMO….,neprirodno i preCUDNO se ZBLIZISMO;))
Od tolikih SRDACA I POLJUBACA-morati cemo OBRAZE PRATI;))
da se prisjetimo…
ili zaboravimo…
GDJE USTVARI ZIVIMO-sa svim AROMAMA,bez mulja na naocalicama…
kakve su to arome?
Zagusljive arome sa dozom ustajalog mirisa koji se nije promijenio godinama…
sada nam treba URAgan-da se ovi ustajali mozgovi propusu i izvjetre…
na vjetrometini cemo valjda PRODISATI?!…
i shvatiti,da zivot ide dalje…
i da je POVIJESTI mjesto u proslosti…
I da nam DOBROSUSJEDSKI odnosi ne mogu naskoditi..
e,to bi bio VJEEETAR U LEDJA….
Ne jede pitu ko ima, nego ko je naucio. Ima jos jedna zgodna, o pitama i sastojcima, istih. 🙂
Od govana se pita ne pravi. Da ne bude corak… 😉
točno tako. <3