“Krešiću, kako lijepo što si došao da te nona vidi na rođendan, a poslala sam ti poruku…”
“Morao sam jer imaš rak pa si na smrti…”
“Misliš na samrti…”
“Ne znam na čemu si, mama je rekla da imaš rak i za samrt i da od tebe ne uzmem 100 eura za pramenove, da nam se nikuda ne žuri…”
“Nije nikuda nego nikamo, dobro da te ne čuje profesor hrvatskoga…”
“Boli njega kurac…”
“KREŠO!”
“Jebe se njemu. Mi dobjemo na tims, imate slobodan sat…”
“Što je tims?”
“Ma daj, nona, i onda ga vidimo kako pije kavu ispred naše škole, čak se i ne skriva. Svaki dan imamo nekoliko slobodnih sati…”
“Pa što učite?”
“Ništa. Ja ću sutra kad budem imao dva slobodna sata ići na pramenove. Šteta što si na smrti i šteta što moramo čekati…”
“Što čekate?”
“Tata je rekao da ni rak nije što je nekad bio, već si trebala skviknuti, ali ti daju kemijsku terapiju i imunologoju. Tata je rekao da koji kurac država troši na starce lovu. Tata je rekao da će prije on riknuti od stresa…”
“Zašto?”
“Zato jer moramo prodati tvoju kuću, ima super poziciju, tata je rekao, kod nadkretnine…”
“Nekretnine…”
“Da, kod toga ti je najvažnija pozicija pozicija i još pozicija…”
“Krešo, ja sam bolesna, napravi mi uslugu…”
“Oću, mama je rekla da ti moram skuhat čaj i da te moram poljubiti u kosu i pogladati ruku i još moram plakati jer umireš. Oćeš kosu ili čaj ili oćeš ruku? Plakati ne mogu da me jebeš.”
“Stavi mi oglas na Njuškalo da prodajem kuću…”
“Oni ti već imaju kupca, mogu skočiti do tipa kad budem imao slobodan sat. Nudi 500 tisuća eura.”
“Jebote!”
” I ja kažem.”
“Krešo, kad prodamo kuću dat ću ti za pramenove…”
“Nona, ti to mene zajebavaš? Dat ćeš mi dva posto, agencije uzimaju tri od tebe tri od kupca i još ti na to nabiju pedeve. Dva posto je moja zadnja. Od tipa ću uzeti tri. Dogovorito?”
“Dogovorito.”
“Oćeš topli čaj ili kosu…”
“Neću.”
“Blago tebi, nona, ti možeš plakati za svaki kurac.”
