Meni je mama jučer rekla, da Krešo ti si nepismen i da moram pisati dnevnik svaki dan. Ne ide ti ije je, ne ideti č i č i još ti ne ide veliko i malo slovo, kad napišeš ja ću onda pokazati tati neka malo vidi, nešto se mora napraviti. To je bilo jučer, a što je bilo večeras ću napisati večeras.
Mi smo jučer poslje škole otišli na vjeronauk učiti očenaš i zdravu mariju. U sobici je bijo naš velečasni ante i još je bio velečasni mijo i još je bijo velečasni fra ivan i još smo bili mislav i domagoj, a trpimir je bijo doma jer je naš velečasni rekajo da ako ima gliste da neka bude doma.
Onda smo učili moliti oše naš koji jesi na nebese i sveti se ime tvoje i još budi krajevstvo tvoje kako na nebu tako i na zemji i onda je rekao fra ante, a sada se odmorite, djeco moja, pojedite svaki jedan duplo i pijte sok. Pa smo pojeli duplo, pa san ja rekajo da ja bi pojeo duplo i od trpimira, pa san pojeo.
Onda je naš velečasni rekajo, idemo dječica malo vježbati. Svi smo skinuli mudandice da se ne oznojimo za poslje vjeronauka. Pa su se svukli velečasnoti da se oni ne oznoje za poslje vjeronauka. Onda je naš velečasni je uzejo za ruku mislilava i je ga onda polegao preko klupe, a ona druga dva velečasna su mu rekli, mislave, daj nan svoje ručice, bit će ti lakše. Pa je mislav je dao.
Onda je naš velečasni uzejo u ruku velikoga mišota, a domagoju i meni je rekao, razmaknite riticu malome mislavu da u njega lakše stavim tjelo isusovo. Mi smo onda smo razmaknuli mu riticu pa je velečasni stavljao isusa u mislavovu ritici, a mislav se je jako derao, a ona druga velešasna su ga držala za ruke i još su mu u usta stavili mudandice pa se nije derao nego su mu samo oči bile velike.
Poslje je velečasni ante je rekajo, hvala djeco moja, slavili smo isusa i je mišonju obrisao sa mudandama i su bile krvave. Mislav je ležao kao da je pokojni i nije plakajo, pa su ga velečasni dignuli na noge, pa se je tresao i je iz ritice mu je išlo žuto i crveno. Velečasni je onda rekajo, djeco idite u miru pa smo išli i smo vukli domagoja.
To je bilo jučer pa je mama pokazala tati pa je ovo bilo sinoć.
I, je rekla mama, vidiš ti ovo, pizda im materina licemjerska, bore se protiv pedera, a jebu nan dječicu i još govore da je njihov Kurac tjelo isusovo, sve bi ih trebalo sa kemijskom kastrirati, šta će im Kurac u crkvi, pederčine, ubojice, treba učiniti nešto, oni svoj Kurac proglašavaju da je Isus, trebalo bi im svima…
Moj tata je rekajo, rešeno. Kako rešeno, jebu djecu, kradu, žive u palačama, jebu jedandrugoga… Tata je jako vikajo, rešeno, rešeno, umukni više, rešeno. Kako rešeno, je pitala je mama. Odveli smo ga u šumu. Koga. Velečasnoga antu, stavili smo mu kurčinu na panj, onda san ja izvukajo bejz bol palicu, držali su ga mate i franjo i onda san ga pet puta tresnujo sa bejz bol palicom po isusu. Ja san pitajo da da li je velečasni imajo mudandice u ustima, tata je rekajo, ne, derao se je ko jarac. Teško da će ikad više isusa tjerati djeci u guzicu, nemožeš tjerati isusa kroz katater. Ja san pitajo da šta je katater i da kako se to piše, tata je rekajo da šta to mene je briga i da još moraju staviti katater velečasnome mijotu i još velečasnome ivanu. Mama je vikala, svi bi oni umjesto kurca morali nositi katater, svi. Tata je rekajo, u našoj župi radimo na tome.
Ja sam rekajo da šta ja više neću morati širiti ritice dječici za mišonju isusa od velečasnoga ante, a tata je rekajo, od sinoć se tvoj velečasni ante zove velečasna antica. Pa su se mama i tata jako smijali, a mama je rekla, popišala sam se u gačice, pa sam ja rekajo, to je jako ružno.
Tata je rekao, da, ženo, to je jako ružno, skini gačice, a ti sine, mrš u krevet.
