Htjela sam bebe više nego išta na ovome svijetu. Mirišljave, dva zuba gore, dva zuba dolje, debele nogice. Željela sam da mi kikotavi smijeh mojih beba bude muzika na grobu.
Kad sam dobila djecu spoznala sam Ljubav. Nije izgledala kako sam je zamišljala. Kad bih u tri ujutro u dječjim krevetićima ugledala svoju mrtvu djecu tresla bih ih dok ne bi krenula vrištati. Ipak dišu! Koja sreća! Često sam umirala. Jednom kad sam sina izgubila u robnoj kući, drugi put kad mi je kći nestala na plaži, stoti put kad sam u deset ujutro vidjela dvadesetogodišnjeg sina kako se vraća iz života iako sam ja te noći, dok sam vrtila brojeve bolnica, policije i mrtvačnice, deset puta bila na njegovom pogrebu.
Neki ljudi tvrde da bebe prestaju biti bebe u osamnaestoj. U osamnaestoj?! Koja glupost! Drugi su sigurni, djeca prestaju biti djeca kad diplomiraju, kad nađu posao, kad odu od kuće. Tada više ne treba brinuti što jedu, kad jedu, da li jedu, jesu li zaista prestala pušiti i izlaziti zimi iz kuće bez kape na glavi.
Moja djeca su diplomirala, zaposlila se, imaju vlastitu djecu što nikako ne znači da nisu bespomoćne bebe. Sijeda kosa moga sina ništa ne govori o njegovoj dobi. Nazivam ih bar tri puta dnevno. Da nije mene ne bi znala da će danas poslijepodne biti pljuskova iako to tako ne izgleda. Jutros sam im u šest rekla da moraju uzeti kišobrane. On se zahvalio a ona je rekla da je gnjavim. Kako to misliš, ja te gnjavim? Ja te gnjavim? Može li majka gnjaviti djecu, svoju djecu?
On misli da dijete u četrdeset i drugoj nije dijete?! Ona misli da dijete u trideset i sedmoj nije dijete?! Ja sam vas rodila, vi ste moja djeca! Što si danas kuhala? Ti znaš da bi morala izbaciti mlijeko iz prehrane i odvesti sina doktoru? Blijed je, možda mu nedostaje željeza? Zašto bih išla psihijatrici koja je mama tvoje najbolje prijateljice pa mi neće ništa naplatiti?
Bila sam kod psihijatrice jer želim pokazati svome djetetu da ga doživljavam ozbiljno. Kad se majka tako odnosi prema svojoj bebi jača njeno samopouzdanje. Psihijatrica mi je rekla da sam majka kvočka, previše sam posesivna, ne dam odraslim ljudima da slobnodno lete. Odrasli ljudi? Da je moj sin odrastao čovjek ne bi odlazio na plažu bez zaštitne kreme. Da je moja kći odrasla osoba ne bi u kafiću naručivala kokakolu sa ledom. Rekla sam joj sto puta što je kokakola i kako dečki iz ledomata vade kockice leda. Prstima. Postoje istraživanja o tome koliko muškaraca nakon obavljanja nužde pere ruke. Nula posto. Istraživanja pokazuju i da u kockici leda ima više bakterija nego u zahodskoj školjci. Moje dijete ne želi znati da joj je glava u torbi svaki put kad naruči kokakolu sa ledom.
Psihijatrica me ne razumije. Nije istina da sam majka kvočka. Ja svoju djecu volim i znam razliku između ljubavi i potrebe za kontrolom! Čula sam je kako urla u slušalicu: \”Molim te, uzmi taksi, nemoj dijete ti voziti u vrtić, znaš da ti vožnja ne ide. Kakve to veze ima što vozačku dozvolu imaš dvadeset i pet godina?\” Današnja djeca ne bi smjela voziti. Promet je strašan.
Da li bih ponovno rodila da znam ovo što danas znam? Naravno. Ako budem živa i zdrava do šezdesetog rođendana moga sina i pedeset i petog moje kćeri moj će život biti ispunjen. Lijegat ću prestravljena, budit se prestravljena. Život bez ljubavi nema smisla.
foto: Mark Knobil
Haha,e nemam djecu ali me ovo slatko nasmijalo!! Majka ko majka ,ubitacno dosadna i brizna! Moje vise nema,i fali mi mnogo iako mi je 46g!! Bila je ISTA ko i ova u textu,pa i gora ali opet i NAJDRAZE STVORENJE sto ikad sam voljela u mom zivotu! Eh kako smo blesavi kad smo mladi,nismo ni svjesni toga! Eh da je meni vratit vrijeme i opet da dozivljavam sitovremeno zivcane napade i izlive ljubavi izazvane od moje majke,niko me nikada nije znao tako iznervirati niti tako obradovati kao ona..nikad niko mi nece moci biti takav prijatelj kao ona..Pocivaj u miru jedina moja!
Da nije u ženskom rodu pomislio bih da sam ovo ja pisao.Bravo Vedrana.
Gotovo se rasplakah! Jer prepoznah sebe i istovremeno jer ne prepoznah svoju majku, koja zove tek koji put godišnje, uglavnom kad joj nešto treba. Ali, da, ja sam isto tako spoznala Ljubav i bit ću davež, smarač i gnjavator svojoj djeci dok sam živa!
Najezila sam se. Tolko jasno-emotivno,prepoznala sam se. Ja sam i majka i cerka. Moja majka zeli da bue moje cerka,pobrka cesto . Samo da ja budem mojoj devojci mama prava,Rekla mi je da zeli da zivim do 102god..Trudicu se da ne skapira koliko je volim,da se ne uplasi. Vedrana -inspiracijo.
Silno sam se razplakala eto. Takva majka sam ja! Neču se popraviti. Hvala Vedrana <3
SVE SMO ISTE !!!!!
Preslatko 😀
Vedrana, ….divan opis povratne sprege ( feed back )
Roditelj – Dijete- Roditelj . “Kvočka” nastaje od roditeljske škrtote i škrtosti ( opravdana svakako ), ali kako je savladati ? Nikako ! Npr. Kaže mati svom potomku ” Obuci vind-jaknu, napolju je hladno – smrznut’ ćeš se ! ( Sebična laž – niti je hladno, niti iko nosi išta extra na sebi ). Naime, u potsvijesti “jedinke” (Vedrane), koja ne prekida evoluciju svoje vrste, stoji čvrsto pravilo egzistencije : NIKO NEMA PRAVO da uništi, ozlijedi ili povrijedi ONO ŠTO SAM JA STVORILA – UKLJUČUJUĆI I SAMOG SEBE (potomak). PS. Danas u Torontu osvanulo je sunčano svježe jutro, pregrnuću nešto preko sebe, trebalo- netrebalo (kao simboličnu uspomena na pokojnu mati, koju nikad nisam posluš’o – NE KAJEM SE ) 🙂
Dakle sve potpisujem,moja draga ženica je ista Vedrana,super ste sve takve mame.
Vedrana, pa i Vi imate mana. 🙂
Драге моје ” маме”,
знам да ћете ме обасути бујицом осуда и рећи да нисам права мајка, али ето, мене овај текст не одушевљава толико колико вас. Ја сам и мајка и кћерка и то ми даје право да ово кажем. Љубав мајке је једна, јединствена, непоновљива и једино са Божијом љубављу упоредива. Међутим, она НИЈЕ И НЕ СМИЈЕ БИТИ СЕБИЧНА. Волимо, бринемо, стрепимо и управо зато дајемо својој дјеци слободу да живе свој живот, да га уреде на свој начин. Права мајка не притиска и не гњави, већ се у тишини своје душе моли за своју дјецу.
ja se opce vise ne sekiram. nek i mamu, mene i macu pokopa. Cemu bi jim jos placao. Neka pozderu sve. Ja cu otic miran u grob. Kaj bum se uzrujaval oko bleavih klinaca,komentara i grobovaslo forumii intelektualaca samozvanih. Tete u slo forumu kao pisu knjige za vrtic klince i traze prevodiocase o i jos e na Jakobovo pot da se ociste. i stusiraju. pOGLEDAJ VANJATANJSprevodilacaEK pa bu ti sve jasno. ta krava od krave pise knjige za vrtic, sad trazi besplatno prevodilaca i traumira kako je jedina postena. i u upita koko proc sje kao šski Caminho.lo Jakobov put. Nezna proc ni u SLO a prosla..Sve je Vanja Tanjsek prosla i napisal dve knjige za klice i jos bi osla na Jakobov put. Zar joj nije dosta. Zar bas huhacom po picki.
Jakob
Dete si dok god imaš žive roditelje, bez obzira na godine. Ma koliko nam bili dosadni, divan je osećaj kada neko tako brine za tebe. Ipak, to najčešće kasno shvatimo. Izgubila sam majku i rodila ćerku. Sada shvatam taj odnos u potpunosti. Zato sada uživam u ”dosadnom”, brižnom ocu, jer niko ne može da brine za tebe koliko roditelj. Ovo ne znači da smo nesposobni i da ne znamo da brinemo o svojoj porodici. Ne, ovo je nešto sasvim drugačije…Divno je biti dete…bez obzira koliko imaš godina 🙂
Prepoznala sam se u svakoj reči.
Znači,ima nas dosta takvih majki- neprevazidjenih “daveža”…
Ulepšala si mi dan,Vedrana….
Svi smo isti. Shvatiš što je roditelj tek kad imaš svoje dijete. Dijete je do moje smrti, ma što oni mislili o tome. Točka!
Prenijela si im tvoj altruizam i druge karakterne crtice plemenitosti ; sve je u tome.
Kada bi moj tata, nekada davno, rekao mojoj baki da više nije dete, ona bi samo odmahnula rukom i odgovorila mu da nije upravu, jer dok je ona živa i on će biti dete. Shvatila sam sa tridesetdevet da sam prestala da budem dete, jer više nije bilo mame medju živima. Znam da sam mojim sinovima ponekad jako dosadna, ali me uvek saslušaju do kraja. Lepo je biti majka. Hvala Vedrana na divnom tekstu!
Ma, ista ja! Fenomenalno, potpisujem svaku rec.
Да, да, да, и јас сум како вас, Ведрана… Ме воодушевувате и смирувате, дека има и други мајки како мене…Поздрав!
Mnogo ste me nasmejali, i ja sam imao majku kvočku. Znala je koji broj cipela nosim i ako su mi uvek bile male, čudila se zbog greške u proizvodnji. Stalno mi je kupovala svilene piđame, i ako piđame ne oblačim, bar ne svilene. Uvek je znala šta je za mene najbolje, ja nisam imao pojma. Umrla je pre 12 godina, odmah sam osetio da mi nešto nedostaje, hvala vam što ste me podsetili na nju, jadna vaša deca! 🙂
Predivan tekst, draga Vedrana. Moja mama je od A do Š bila takva. Godina i po je kako je nema i ja bih dala sve što imam i nemam za jedan trenutak tog “smaranja”. Mame su anđeli na zemlji. Veliki pozdrav za sve mame- najbrižnija i najdivnija bića!
Ne znaš što je strah dok ne postaneš mama.
I mene je moja mama “gnjavila”, a i ja sam svoje kćeri “gnjavila”, a nadam se da će to isto raditi i one svojoj djeci.
Ima krasnih riječi gore naznačenih osoba, a gospođa Rudan misli da je ona jedna i jedina koja ima tako odraslu djecu.
Hahahahahaha!!! (ali, od svega me najvise nasmejala fotografija uz tekst!!!!)
Divno Vedrana! Ja sam od svoje “kvocke” zbrisala daleko, nazalost, tako da mi ne moze mnogo kvocati… Zato ima ostalih cetvoro koji su joj blizi… A sto se mene tice… prepoznajem kvocku u sebi ali se borim… obecala sam davno sebi da necu gnjaviti djecu i mislim da uspijevam u tome… volim i brinem al ne zelim da sputavam let mojih pilica koji su daleko od mene kao i ja od svoje majke…
Da, da to su te roditeljske fobije, koje skoro svaki roditelj ima, pogotovo mi “kvočke” kako Vedrana kaže. Prepoznaju se u raznoraznim situacijama po krajnje šokantnim pitanjima, naravno retoričkim, i preteranoj i skoro uvek nerealnoj brizi za svoje mlade. Odatle i proizilazi izreka:”Ne daj Bože da ti se desi ono što ti roditelji pomisle”. Moji su bili brižni izabrinuti, ali ja sam bila i ostala apsolutni šampion besmisla i ludila pošto, takodje, imam dva deteta različitog pola.Evo par mojih bisera:
1. Ćerci kad ide u grad:” Tamo sigurno gde ideš ima i droge, ne ostavljaj nikad svoju čašu s pićem, čak i kad ideš u toalet”,
– Sinu: “Zašto nosiš taj crno-beli džemper? Prolaziš u povratku preko Zvezdinog i Radovog stadiona, uhvatiće te navijači, ima da te razbiju.”
2. Kad idu na put: ” Pazi da ti ne ukradu sve pare,obavezno kad stigneš u sobu, sakrij sto eura pod tepih da imaš s čim da se vratiš”.
3. Kad su na kompu: ” Ne ostavljajte svoje slike , ukrašće vam identitet.”
4. Kad idu na roštilj s prijateljima:” Nećete valjda u šumu? Ima krpelja, dobićete Lajmsku bolest”.
5.Kad idu na bazen: “Jel se spuštaš niz tobogan? Samo da znaš, cigani lepe žilete na žvake, pa se zabavljaju tako što seku takve kao što si ti”.
6. Kad idu negde kolima: “Idi tamo, ali se vrati taksijem, ne daj mu da popije više od jednog piva, sećam se na tvom osamnaestom rodjendanu, sva mi kada bila ispovraćana”.
7. Ide sa dečkom na more/skijanje: “Jel znaš ko su njegovi? jel su zdravi, moraš to odmah da se raspitaš, tako ona mala… za onog svog mislila fin mladić, a ono ima šizofreniju na dedu, držali ga u podrumu zaključanog i niko ga nije pre upoznao”..I tako bih mogla beskonačno, ne mogu svega ni da se setim, a nekih besmislica kojih se sećam, sramota me da napišem…
“Sve smo mi Vedrane”
Bravo, Vedrana!
Ne zovem cerku sest puta dnevno samo zato jer se bijem po prstima kad uzmem telefon I grizem jezik da ne zanovetam previse…meditacijom ubedjujem sebe da “moja cerka je odrasla I ima pravo da ode I u asram ako zeli…”, ma kako da ne!!!
Prava majka ne sputava, slazem se, ali mora da zanoveta, to joj je u opisu posla!
Veki, hvala na ovom blogu i svaka cast.
@Mimi-Mini, lol…jadna djeca, ali ima i tezih, puno tezih majki, vjeruj mi :O
Veki, hvala na ovom blogu i svaka cast.
@Mimi-Mini, lol…jadna djeca, ali ima i tezih, puno tezih majki, vjeruj mi :O
Rudanka, pusti dijecu da zive, nisi ni ti sve znala, kada si bila kao oni… To se kaze jednom i podatak ostaje u glavi, kada dodje vrijeme, aktivira se sam… Nemas potrebe govoriti sto puta. Zamisli da tebi neko kaze nesto sto puta, kao ti njima o koka koli i ledu. A sta je tu tako strasno ako je tvoja cerka rekla da gnjavis? Govorila si ti i svojim roditeljima ili nekom ko se starao o tebi neke rijeci koje su zvucale tako, ali oni nisu kukali okolo, kao ti.Opusti se malo i uzivaj Rudanka, zivot je mnogo jednostavan, samo ga covjek sam zakomplikuje. Moja baba je nasem ocu rekla kada je imao 52 godine: “E moj sine, jos si ti zelen”. On je nakon dvije godine umro. Za roditelje je dijete uvijek dijete, a za dijecu roditelji nikad nisu stari. Tako se govorilo u mom selu, od kada znam za sebe. Ti se plasis mozda da te ona ne voli ili ne postuje ako ti tako odgovori? Naprotiv, toliko te voli i slobodna je prema tebi da ne mora biti ukocena i izvjestacena prema tebi. Neko je nekad rekao, drzi srecu kao pticu na dlanu, bude li se osjecala slobodno, rado ce ti ostati u ruci. Svi volimo slobodu, pa i tvoja cerka. I na kraju, ja svaki dan “cujem” rijeci mojih roditelja, bar jednom. Sjetim se nekog savjeta, kada narucim “kolu sa ledom”, koji su mi govorili dok su bili zivi. Sve u svoje vrijeme, dolazi i nista nije slucajno. Lijep dan i opusteno, Rudanka…
Trazim oprost, pisao sam Rudanka umjesto Vedrana… Izvini, nije mi bila namjera… Pozdrav
Majke zauvek vole i obozavaju svoju decu.Obrnuto je vec drugacije, jer i ako ih ostavimo na miru, nemesamo se i povucemo se, uvek smo malo suvisni.To je tako, i to treba akceptirati.Jeste da boli, ali to je priroda.Tek kad njihova deca odrastu i odu, onda saznaju kako nam je bilo.Ako smo jos zivi, moze se ugladiti.Ako ne . onda im je duplp tesko.Uvek kad nesto nije u smislu i majke i cerke, cerka je uvek u pravu.Zasto,?Zato, jer mi majke reagujemo uvek kao otvorena rana.Cerka reaguje svedeno i nema tu toliko emocija.Majke nemogu biti tako bezbrizne.Tek sa rodjem deteta postajemo. kvockice, bar malo.!
Prikljucujem se, hajde da otvorimo gurpu majki-kvocki :). Odlican tekst, otkriva nas bolje od ove psihijatrice.
eh…tek sada kad sam postala majka,razumem svoju majku…a i Vas 😉
Draga Vedrana!
Sa svakom Vašom riječi sam oduševljena. Sve što sam Vaše pročitala je čista ljubav . A tek brižnost !!!
Iskrenost Vam je ipak najjača. Svaka Vam čast na tome . Obožavam ovako iskrene i otvorene ljude!
Marko Miljanov je rekao da je junaštvo sačuvati sebe od drugog, a čojstvo sačuvati drugog od sebe. Kao roditelj imam troje djece 34, 18 i 10.Procjenjujem da onom od 34 ne treba suflirati kako živjeti, a ako se to radi to treba da bude u blagoj formi tipa zar ti nije hladno bez kape…PSavjet je da se bježi od ljudi sa negativnom energijom, bez obzira na srodstvo, tako da i djeca mogu (i trebaju) bježati od takvih roditelja. Umjesto da vam se dijete raduje susretu sa vama – treba da bježi od vas, to nije dobro u svakom slučaju…Uostalom kad prohodaš padaš, pa se dižeš… bez padova se hodanje ne može naučiti.
“Penzioner” je 100% u pravu! Od tolikog zvocanja svi bi najradije da pobegnu jer niko ne voli pridike o tome kako da zivi. Imam 33 i jedinica sam, udata sam i imam dete, ali mojoj majci to ne ide u glavu. PIZDIM kad mi mama kaze kako da se obucem, nasminkam, ocesljam, sta to jedem i koliko, gde to idem, s kim i kad se vracam, nikada mi nije davala da vozim iako ima svoj auto, svaki moj pokusaj osamostaljivanja (tinejdz poslovi za dzeparac) pokusavala je da ocrni i prekine negativnim komentarima. To je TORTURA, a ne ljubav. Pitala sam je da li se njoj njena mama toliko mesala i rekla mi je “ne”, iako ja pamtim da jeste! Ubila bih se kad bih i ja postala takva! Imam utisak da nema svoj zivot i zato zivi moj, brine tudju brigu i gura nos svuda. Ne znam koji je lek, ali neka Deca (kao ja) ne podnose ovaj tip ljubavi.
Pobegla sam od nje u drugu drzavu.
Eto sad vidim da nisam sama u mojim strahovima.. ja umirem i kad saznam od patnji djece koje i ne poznajem…
Nesto se cudno dogodi kaj postanes majka, promjenis se zauvijek
Vedrana, ovaj mi je tekst uljepšao ovo nedjeljno jutro dok moja “djeca” od 31 i 25 godina još spavaju! Svi su roditelji svojoj djeci “naporni”, pa i ja. Moji su mi sinovi to već milion puta dali na znanje, a ja im uvijek kažem neka samo pamte moje greške i, kad budu imali svoju djecu, neka ih ne ponavljaju. E, pa, stariji sin će za kojih mjesec dana postati otac i jedva čekam da ga onda vidim! 🙂
I slažem se sa Valentinom kad kaže da čovjek nezna što je strah dok ne dobije vlastitu djecu!
Ha… Ha Slatko sam se nasmejala. Vedrana Vi ste jedan neverovatan cinični genije. Odlična je tema i mislim da se sve mi majke prepoznajemo. Kao devojka sam čvrsto sebi obrćala da neću biti kao moja mama tkz kontrolor svega i svačega, ali što sam starija sve više ličim na nju i to me užasava. Najgore od svega je kad mi izleti njena rečenica koju upućujem svojoj ćerki iako sam sebi davno obećala da ja taj rečnik svom detetu neću prijuštiti
Dok nisam imao nisam ni razumio. Sad znam kako je mojoj majci samnom bilo.
Razlog zbog koga sam se rastala je upravo ovaj o kome Vedrana piše: mama-kvočka nad kvočkama! Pa to je bilo neizdržljivo! Moja bivša svekrva je u sve morala da bude upućena, nisam od nje, njenih poziva, instrukcija, saveta, dolazaka, ma nisam bre mogla da dišem…
E, a onda sam se vratila kući-kod svoje mame kvočke! Nisam ni primećivala kakva je sve dok nismo, moj sin i ja, počeli sa njom da živimo! Uf, kako je to naporno, strašno!!!
Za razliku od nje, svim silama pokušavam da svom 10-godišnjem sinu nikako ne budem mama kvočka! Iskreno, nije baš lako, ali uz malo truda, samokontrole, otvorenosti, mislim da može, tj. nadam se da sam na dobrom putu da ne budem mama-kvočka! Evo samo jednog primera: deca odu u školu u prirodi, svi roditelji zovu kao blesavi, dva puta dnevno, dave decu….Ja: svaki drugi, treći dan! Računam, ako se nešto loše desi, zvaće mene učiteljica! Mogu vam reći da mi jako prija, kada se moj sin vrati da mi kaže dve stvari: zahvaljuje što mu nisam dosađivala pozivima i da sam “najbolja mama na svetu!”
Da li je to ljubav ili zadovoljavanje svojih nemira? Treba znati pustiti djecu da žive. Tko je to sposoban može s ponosom i odmakom gledati kakve ljude je podigao.
<3
SVE ŠTO JE GOSPOĐA RUDAN NAPISALA JESTE ŽIVA ISTINA !
SVE SAM JA TO U ŽIVOTU PREŽIVEO !
O B R I K A .
SVE JE ISTINA !
ZNAM IZ ŽIVOTNOG ISKUSTVA !
O B R I K A
SVE JE ŽIVA ISTINA ŠTO JE INAPISALA GOSPOĐA VEDRANA !
SVE SAM TO SAM PROŽIVEO I JOŠ PREŽIVLJAVAM !
O B R I K A
SVE ŠTO J GOSPOĐA VEDRANA NAISALA ŽIVA JE ISTINA !
SVE SAM JA TO U ŽIVOTU PREŽIVEO !
O B R I K A ,
SVE ŠTO JE GOSPOĐA VEDRANA NAPISALA JE
ŽIVA ISTINA !
SVE SAM JA TO PREŽIVEO !
O B R I K A ,
To je moja životna istina !
O b r i k a .
Sve sam ja to u životu preživeo!
Živa istina !
O B R I K A .
Divim se poštovanoj gospođi Vedrani! Želim joj duboku i nadasve zdravu starost, da pobijedi sve vladajuće gnjide. Dobro ona opstaje, a da je nisu eutanazirali. Nedaj Bože ili Vraže da dođe u ruke podobnih štrajkaša-liječnika, jer neće imati kao i do sada kome da ih tuži. bahatost vladara je odabrala crv enog stomatologa kojem je osim m inistarske unosne fotelje cilj dokrajčiti javno zdravstvo. U Rijeci će mu pomoći siromašni patolog-kriminalac. Zdravi, veseli i hrabri budite gospođo Vedrana!