Osmi mart proslavit ću u Beogradu. Laguna će opet objaviti Crnce u Firenzi. Iza mene su teške pripreme. Svaka promocija je jeziv stres. Kad si javna ženska, ma koliko bila stara, moraš dobro izgledati. I kad pišeš knjige i kad mužu kuhaš jelo koje je znala kuhati samo njegova mama. Ako stalno ne daješ sve od sebe može ti se dogoditi da netko ispod tvoga teksta na netu napiše, tko ovo jebe?
Ostala sam bez teksta što mi se ne dešava često. Jučer sam dobila obavijest od Lagune, moja beogradska izdavačka kuća, da mi se upravo štampa drugo izdanje “Besplatne dostave”. Prvo izdanje osvanulo je u beogradskim knjižarama 10. juna.
Sa “Lagunom” dogovaram novi projekt. Do sada sam s njima imala fenomenalna iskustva. Hrvatski izdavači su u pravilu ekipa slizana s onima iz vlasti, žive od potpora i boli ih kurac za pisca. Čak ih i ne boli. Njima još nitko nije rekao da bez pisaca ne bi bilo njih.
Za koji dan odlazim u Beograd na promociju knjige “Doživotna robija”. Ne kažem da je lako napisati knjigu, ovu sam pisala tri godine, ali koliko je teško pripremiti se za promociju zna samo umetnica koja mora biti lepa. Koga briga za knjigu koju promovira umetnica koja nije lepa.
Nasilje u braku je danas tema o kojoj se snimaju filmovi, serije, piše hiljade knjiga. Žene svih boja i generacija odlučile su ispričati istinu iz perspektive žrtve, ma koliko to danas već pomalo postaje banalno. Tko o čemu, moderna žena o zlostavljanju. Drago mi je što je tako. Zlostavljanje ne smije ostati prljava mala tajna između dvoje koje se mrzi, jedno je prebijeno, drugo oštri nož, steže šake, hvata se za pištolj. Da, treba govoriti o toj temi, neka jest priča banalna, zlo nikad ne bi smjelo ostati banalno. Ovo je knjiga o Zlu, priča jedne Tilde koja se spasila.
Danas mi je u Srbiji izašla meni moja najdraža knjiga „Ljubav na posljednji pogled“. Kako se ponekad sve poklopi. Jutros sam od Amera dobila dozvolu. Smijem objaviti da će se prema knjizi snimati serija. Još ne mogu o detaljima, ali i ovo je za mene veliko.
Snimanje će trajati preko godinu dana, serija će biti na svjetskim ekranima za dvije godine, hoću li ja tada biti živa? Srećom, lovu ću dobiti uskoro. Ne, ne mogu vam opisati svoju sreću.
„Narode! Čujte i počujte!“ Sad zamislite da pod vašim prozorom ovo urla čovjek i istovremeno lupa palicama po velikom bubnju. Zamislili ste. Što vam prvo pada na pamet? Zatvoriti prozor?
Krivo! Čujte što će vam bubnjar reći. Lik će vas obavijestiti da će se sutra 01. srpnja u 19.00 sati u Vintage Industrial Baru u Zagrebu, Savska cesta 160, održati promocija moje knjige „Puding od vanilije“. Voditelj promocije bit će Aco Stanković. Predstavljanje knjige izgledat će nešto kao Četvrtkom u 19.00.
Koja sam ja sretnica! U Poljskoj mi je izašla peta knjiga, autobiografija „Ples oko Sunca“. Izdavač Drzewo Babel, prevela ju je Marta Dobrowolska-Kieryl. Sigurna sam, uskoro će se otvoriti granice, iglama ćemo pobijediti koronu i opet putovati i viđati se kao nekad.
Jedva čekam da se sastanemo na nekom od varšavskih trgova i skupa krenemo u rat protiv odvratnih muškaraca u crnim haljinama koji su vam život pretvorili u pakao.
Prijatelji moji, ima ih i kod nas, ali naše žene još nisu krenule u rat.
Baš se radujem. Opet odlazim na Sajam knjiga u Beograd. Tamo će biti biti jedno milijun ljudi. Sve će mirisati na knjigu.
Makedonska izdavačka kuća Ars Lamina organizirala je na Sajmu knjiga u Skopju promociju moje knjige Kosturi okruga Madison.
Veselo smo muž i ja odletjeli u Skopje, ipak je to moja sedma knjiga prevedena u Makedoniji. Otišli smo tamo drugi put, još su nam u sjećanju bili susreti sa dragim ljudima koje smo upoznali pred desetak godina.
Zoran, naš domaćin, dočekao nas je na aerodromu. Ostavio nas je pred hotelom. Prošetali smo Skopjem. Na svakom uglu ogromni, kameni lavovi riču tko zna na koga, konji se propinju na svakom uglu, brončani junaci jašu, brončane majke se rastaju zalivene brončanim suzama od svoje brončane djece.
