O ljubavi

Nekoliko mojih čitateljica želi znati u kojem sam roku napisala knjigu \”Ljubav na posljednji pogled\”, druge me pitaju zašto sam je napisala.

\"Ljubav
Knjigu sam napisala u jednom dahu. Čini mi se da dah nije trajao ni šest mjeseci. Često bih prekidala mlaćenje po tastaturi, odlazila na terasu, duboko disala, plakala, povraćala…

U to vrijeme pozvana sam u Beograd na premijeru kazališne predstave \”Uho, grlo, nož\”. Igrala je Jelisaveta Sablić a režirala ju je Tanja Rigonat, Atelje 212, sezona 2002/2003.

Sjećam se svega. Bile su dvije premijere jer je interes bio ogroman. Mnogi su mi ljudi prilazili, čestitali i govorili kako mora da se osjećam sjajno.

Ostalo mi je u pamćenju da sam u jednoj prodavaonici televizora vidjela sebe na svim ekranima. Tako nevjerojatan uspjeh a meni sva ta frka baš ništa nije značila.

Čak sam sve odradila u prijateljičinoj haljini, toliko mi je to bilo nebitno. Jedva sam čekala da dođem doma i nastavim pisati knjigu svoga života koja je to ostala do danas.

Bila sam sigurna da će hrvatski kritičari preda mnom pasti na koljena. Kad tamo…Toliko drvlja i kamenja nikad nije bačeno na bilo koju hrvatsku knjigu.

Svi su se medijski mužjaci digli na zadnje noge i pokušavali me baciti pod svoja kopita. Medijske ženke rigale su žuč. Bila sam zaprepaštena. Kako ljudi ne vide koliko je ta knjiga dobra? Ima glavu, rep, ritam, jasnu i glasnu poruku: mužjaka koji te zlostavlja treba umlatiti.

Uzalud. Nedavno sam knjigu ponovno pročitala. I opet mislim što sam mislila 2003. Knjiga je mrak. Imam osobinu koju ima malo ljudi. Priznajem samo svoj vlastiti sud. Ne zanimaju me kritičari, ni mišljenje susjeda, znanaca, prijatelja.

Ta je knjiga priča o ženi koja prebijena čuči u Afganistanu, Hrvatskoj, Mađarskoj, Švedskoj…Ispričala sam priču o svim ženama svijeta i za sve žene svijeta.

Zašto ostale sirotice ne pišu kroz šta prolaze sa gadovima uz kojih im život teče? Ne zato što su nepismene ili netalentirane. Muževi mlate i književnice i pjesnikinje i doktorice nauka…

Sve se one srame. Taje svoju gadnu priču jer se osjećaju krivima. Da su bolje ne bi im on lomio ruke, noge, ispirao im rane kiselinom i rezao nos. I ja sam se u svojoj odvratnoj vezi neko vrijeme osjećala krivom.

Kad bi me uhvatio za vrat i priveo do ogromnog ogledala, golu, pa mi rekao, pogledaj se, tko bi te takvu htio, u mene bi iz ogledala gledala izbezumljena, mršava jadnica prestravljena da će joj onaj tko je drži za vrat s pravom drvenom kuhačom iskopati oko.

Jednoga sam dana, on je preko vikenda bio na službenom putu, ja doma sama sa djecom, shvatila da me ta sirova mužjačina uopće ne zanima, da mogu zamisliti život bez njega.

Dvadeset i pet godina živim daleko od divljaka. Presretna sam s drugim i drugačijim koji mi je riječju i djelom milijun puta dokazao da nisu svi muškarci svinje u što sam ja godinama bila duboko uvjerena.

Slobodna sam, moj je parter junak mojih snova pa svoju knjigu danas mogu čitati kao da je nisam ja napisala. Žao mi je moje glavne junakinje i drago mi je što je smogla snage da ubije svoga ubojicu.

Mislim da je u Hrvatskoj, nažalost, to jedini način na koji žena može izaći iz pakla. Svim ženama koje se danas nalaze gdje sam ja nekad bila preporučujem to rješenje. Sve ostalo je mučno, jezivo, crkavanje na rate.

Drage moje, ne sanjajte o sigurnim kućama, nema ih. Ne sanjajte o bijegu. Naći će vas. Ne sanjajte o slobodi. Ubit će vas. Pročitajte moju knjigu, na netu je, skupite hrabrost.

Dok bude pijan ili trijezan hrkao na kauču, razvalite mu čekićem glavu. Završit ćete u Požegi? Bivše sestre moje, iz Požege se izlazi. Zamislite, nakon godinu ili dvije, šetat ćete svijetom sigurne da vas on neće sačekati iza ugla i upucati.

Šta će reći djeca koja će ostati bez tate? Tate? Djeca? Ni djeca ne vole mame štrace. Poslat ćete im poruku, za život se treba boriti na život i smrt. To će ih ojačati.

Cure, ja sam se spasila. Ništa vi niste gore od mene.

36 Comments

  1. bubamara says:

    Knjigu nisam citala, al hocu zbog ovog odlicnog teksta.

  2. MIlan Mataković says:

    Draga Vedrana. Jedini način da se nasilniku stane na put jeste samo naislje jer su oni po pravilu (nasilnici) u stvari obične pičkice koje se kriju iza svog stava mačo tipa koji bije ženu i maltretira komšije ili susjede. Ovisno o mestu rođenja. 🙂 Na žalost dosta žena i devojaka upravo u mačo balkanskim tipovima vidi nešto romantično pa se za takve vezuju. Upravo jer njihove majke nisu koristile “čekić” pri rastavi. Mačo tip voli ženu, nije njen vlasnik nego neko ko se za naklonost bori svojim delima i pažnjom. Mačo tip ume da zaplače kada čita Remarkovu Iskru života i ne stidi se svojih osećanja.
    Mi smo na Balkanu prestali da osećamo pa možda zato i dopuštamo da nas maltretiraju. Muževi žene, devojke, političari narod, bankari dužnike itd…

  3. irenaoparov says:

    Vedrana ipak nije ubila svog zlostavljača, nego je otišla, i tako se spasila, zar ne? Ipak ima nade i za one koje ne žele završiti u Požegi…

  4. mario says:

    svaka pametna žena kazati će da ih je emancipacija dovela u još goru poziciju.

  5. Modiljani says:

    Novine i portali svakodnevno izvještavaju o ubicama koje uzmu život neke osobe za koju smatraju da je njihova velika ljubav,ne mogu podnijeti da ih ne vole takve kakvi su,primitivne i nasilne,pa upucaju i nju i sebe.Ako poštede sebe za dvije tri godine su slobodni,pa ako im se ukaže nova prilika…Dakle,čekić je zaista jedino sredstvo za riješiti se ovakvih.

  6. Ruth says:

    Vedrana, obožam sve što napišete. Pa tako i taj tekst.
    A tebi Mario poručujem, da nas bi mogla emancipacija dovjesti u još goru poziciju, zbog takvog razmišljanja kao što je tvoje.

  7. Advokat says:

    Ova tema me baš inspiriše. Ali sad nemam vremena za puni komentar. Kako se bavim čime se bavim nerijetko imam priliku da čujem obe strane ili da zastupam neku zlostavljanu jadnicu koja se nakon svega vrati mužu punom love. Ali nema veze, kod kuće je čeka mečka i bunda od čega god … za njih uopšte nemam sažaljenja… ni najmanje …. postoje žene koje su sklone izmišljanju da ih muž tuče, a opet je materijalni dobitak u igri …. generalno nemam sažaljenja za te žene jer one imaju izbor … uvek … osim ako muškarac nije teški psihopata … što se naravno dešava … on je, kako reče neko, obično najobičnija pizda …. a ona kako bira da živi sa njim ravna je njemu u najboljem slučaju …

  8. Martina says:

    Joj Mario zbljuvat ću se na ovaj komentar o pametnoj ženi i emancipaciji.

    Vedrana, moj muškarac, moj “peder”, moj partner je pročitao ovu tvoju knjigu (i još poneke). I on te isto jako cijeni.
    Znaš kad sam ju pročitala, a možda sam ti ovo i napisala već, mrzila sam sve muškarce cijeli dan.
    Onda sam se ujutro malo opravila i opet sam kul.

    Moja mama, naravno, nije savršena žena ali ono kaj mi se sviđa je da se uvijek borila za svoju sreću. I nije bila zlostavljana, ali nije htjela biti, a drugi put jednostavno nije bila sretna, pa je uzela svoj život i svoje odluke u svoje ruke. Na svo zgražanje okoline, to je ipak bilo u sedamdesetima.
    Ja sam u tom bračnom kontekstu suprotnost, evo ljubim već 17. godinu istog muškarca i namjeravam tako dok me bude, a čak mi i poštar kaže da to i nije baš normalno ;-DDD

    Htjedoh reći da su žene snažne i da mogu sve kao i muškarci, a muškarci ne mogu roditi.

    I fantastično mi je da možeš sama svoju knjigu čitati kao da ju nisi napisala. To je zato što i je fantastično napisana!!!
    :-))

  9. poncije says:

    Kill Bill

  10. Jaca VA says:

    Kao i obicno, hrabra da najotvorenije i najhrabrije govori o najvecim problemima naseg prostora… I u Srbiji su crnohronicne rubrike krcate izvestajima o porodicnom nasilju, a u svakodnevnom zivotu pricati o tome i dalje je svojevrstan tabu. Po mom skromnom misljenju, razlog tome jeste vaspitanje zenske dece u kom dominira ono cuveno “i ja sam trpela svasta…”

  11. miljenka jošt says:

    neću i nisam čitala knjigu jer ne mogu još jednom proživljavati takve strahote ,a da vrijedi pogledati Požegu izbliza VRIJEDI to je za ljude ,ono kaj neke žene proživljavaju u ime neke jebene ljubavi nije za nikoga .

  12. Urszula says:

    – razumjem, da Pozega to je zatvor ?
    Sigurna sam, da zavrsiti u zatvoru, to nije dobro rjesenje za pametnu zenu – kao i Vi niste tamo dospjeli.
    Kod nas privoljenje ili nagovaranje nekoga na zlocin je kaznjivo… ali shvaćam,da Vas tekst to je – tipicna za Vas – knjizevna, umjetnicka provokacija. Samo, cini mi se , da neki citatelji uzimaju ga doslovno : ((
    Puno pozdrava i najbolije cestitke iz Krakova.

  13. jovana says:

    vi ste jedina zena na ovom nasem shovinistickom, falogocentricnom, kvaziemancipovanom Balkanu koja ima hrabrosti da javno izgovori stvari koje drugi/e ne smeju ni da pomisle…

  14. dejan says:

    komplimenti

  15. Lilly says:

    Svaki vas tekst me stvarno zadivi. Knjigu nisam imala priliku da procitam ali potrudicu se da je pronadjem. Svaka zena mora da nauci da cijeni sebe i da sebe stavi na prvo mjesto. I ti silni izgovori sta ce kazu djeca…Nazalost ni vlastita djeca nece cijeniti majku ako ona ne cijeni samu sebe…zato drage moje,,,ne dozvolite da nekome budete vreca za boks…zato uzvratite udarac i vjerujte u sebe:)))

  16. Nada says:

    Hajmo zene,
    svaka svoga ubimo subasu, a onda na slobodnu livadu! Samo, koga cemo naci na toj slobodnoj livadi? Krave, ili bikove?
    Salim se, ali znam jednu zenu koja je uspela da se izbavi od gada tek kad je otisla u inostranstvo. Kad je tamo otisao da je dokusuri, prvi put je zaglavio zatvor. Kukao je i plakao, kao da mu je cucla ispala u prasinu! Seronja! Pizde su danas na ceni, mislim, one prave, zenske.
    E, sad, u tom inostranstvu, vecina samih zena i ostanu same, ali su, verujte – srecne. Mogu da zarade, da putuju, da maze i druguju sa svojom decom bez svadje i ponizavanja pred njima koje im servira sopstveni otac.
    No, kad istrebimo sve gadove, onda cemo na Mars, u potragu za – bikovima LOL

  17. Slaven Hrvatin says:

    Lilly, knjiga je linkana unutar teksta i dostupna je besplatno s ovih stranica. 🙂

  18. Advokat says:

    Žrtva=dželat=žrtva. Nije bez razloga nastala disciplina koja se zove viktimologija koja proučava žrtve, uzroke viktimizacije, njihov odnos prema delu … najveći broj krivičnih dela traži obe strane ( i žrtvu i dželata).
    Postoje ljudi koji su predisponirani, genetski ili drugačije za status žrtve. Mnogi uživaju u toj ulozi. Mazohisti. Ali, kao žena, moram vam reći da kada je žena dželat (dešava se, sve češće), a muškarac žrtva ona je mnogo zajebaniji dželat od muškarca i to zato što planira svoje postupke do u detalje za razliku od muškarca koji uglavnom reaguje impulsivno, tj. nekontrolisano.
    Što se tiče Požege ili Požarevca (oboje na P, a Požarevac- Zabela je jedini zatvor za žene u Srbiji) neko ko ne zna ništa o zatvoru može preporučiti zatvor . Zatvor je paralelan svet o kojem obični ljudi ne znaju ništa, u kojem vladaju sasvim druga pravila od onih na koja smo navikli u svakodnevnom životu. Zatvorom ne upravljaju upravnici (koji su tu došli po političkoj liniji) već razne neformalne grupe medju kojima je prisutan stalni sukob, kao i sukob unutar samih grupa za prevlast. One stvaraju pravila. Da bi stekao neki status tamo moraš pokazati zube i najčešće nekome naneti zlo da bi dobio taj status i zadržao ga. Zatvor za žene je sigurno drugačiji, nije tako strogo definisan jer žene su manje agresivne i sklone borbi za vlast ali tamo gube ženstvenost, ogrube i igraju po pravilima koja su zatečena. Zatvor je mesto gde sklanjaju prestupnike od ostalog sveta, tamo niko ne ide radi resocijalizacije, niti se ona tamo sprovodi- naime, ona je nemoguća u takvim uslovima, a postpenalni sistem na ovim prostorima ne postoji. Društvo gura te ljude u ponovni prestup. Dakle, tamo su pretežno ponavljači ( doduše u najvećoj meri muškarci). Ali istina je i to da su žene tamo najčešće radi krvnih delikata. Zlostavljanje od strane muža, zlostavljanje u zatvoru, razlika je minimalna. Potrebno je raditi na prevenciji koja za krajnji cilj ima izostanak viktimizacije. Laički rečeno, šta uraditi da se ne bi postalo žrtvom. Naravno, pričam prvenstveno o ženama čiji su dželati muževi. Jer seksualno i svako drugo zlostavljanje od strane članova uže porodice je drugačija priča. Normalno da se dete od 5, 10 ili 12 godina ( bilo ono muško ili žensko) praktično ne može suprotstaviti dželatu. U tim slučajevima društvo kao celina (komšije, prijatelji, na državu se slabo može računati ali u tom pravcu se stvari pomeraju nabolje) mora reagovati. Ali se plašim da u ovim vremenima socijalnog otuđenja, tendencija koja je u stalnom porastu, to nije preterano izvodljivo. Okrenite se, malo pogledajte oko sebe i ponekad zaboravite svoje kredite i kreditne kartice. Jednostavno obratite pažnju na svoju bližu okolinu. Ne ustežite se da prijavite krajnje sumnjivo ponašanje ( ne ugledajući se na Nušićevo Sumnjivo lice), ne ustežite se da prijavite dželata makar vam bio rođeni brat ili vaše dete. To je jedini put ka ozdravljenju. Zatvor nije. Zatvor je samo trenutni “azil” od zdrave pameti (mada je azil za pse sigurno lepši) posle koje dolazi novo potonuće jer društvo ne oprašta zatvor.

  19. Mićko says:

    Pozivam se na peti amandman…

  20. Zoran Maksimovic says:

    Hvala na poklonu.

  21. martina n. says:

    Slažem se.
    Moj otac je moju mater razbijao, bacao po podu, lupao nogama, izbio joj zube, a ja sam se stiskala u kutu, pod pokrivačem, samo da me ne vidi, ni plakala nisam da ne dohvati i mene.
    Kasnije kad sam narasla, pobjegla sam od kuće, a ona to trpi i dalje, cijeli život.

    Nikad joj to nisam oprostila. Za mene ona nije mama, ona je sve što mrzim i u sebi i u drugima i kad god imam priliku to joj saspem u lice. Ona nema pravo meni iznositi mišljenje, ona nije autoritet, savjetodavac; s trinaest godina sam joj rekla, mama idemo skupa odavde, bojala se. Jebeš takav život.

  22. Rada says:

    Vedrana,

    Vasa vlastita kritika o knjizi je verovatno i najbolja kritika koju ste dobili.

  23. Nena says:

    koja jebena Pozega, budi majstor udesi ga, a da ne dospijes u Pozegu. Taman posla zbog idiota jos treba i u prdekanu….

  24. matijavid says:

    Generalno, mislim da svakoj normalnoj ženi (pa i normalnom muškarcu) dođe da ponekad po kratkom postupku presudi svekolikim zlostavljačima. A vala ih ima “prs i pleva” od svih sorta. Bogata je i izdašna tržišna ponuda civilizovanog sveta sastavljena od silovatelja, mučitelja, ubica, sadista, pedofila, perverznjaka, ucenjivača, inkvizitora, terorista, diktatora…., jednom rečju kradljivci duša i života nude se na svakoj tezgi samo ako se zađe na pijacu.
    Pozdravljam podršku gospođe Rudan zlostavljanim curama jer se od mučitelja svakako treba izbaviti. Ali kako je autorki od prve uspelo da se spase begom možda za početak izbavljenja nije loše ipak preporučiti da se pokuša tako, pre nego ga zavale čekićem u glavu. Nekako je to sa čekićem suviše radikalno pa će i posledice po curu biti radikalne. A mi, jel da, svi želimo da dotična cura prestane biti žrtva “de facto”a ne da u nastavku postane nova “de jure” žrtva.
    Zato ja glasam da se prvo proveri način miroljubive neegzistencije. Žena treba da otpeva svom dragom zlostavljaču pesmicu “neću da ostarimo zajedno” pa da podigne (ili podvije) rep i ode. Možda bude i te sreće kao gospođa autorica da nađe pristojno muško koje će joj vratiti veru i u muški rod i u Boga. Ali ako joj bivši dragi napravi sačekušu svojom pesmicom “otišla si, a šljivom se zakitila nisi” treba iz programa ipak hrabro primeniti korak “B” pevušeći: “razvaliću ti čekićem tu glavu, jer da trpim neću više stravu”. Šta košta neka košta, al tek onda je svako svoj na svome.
    Te tako cure, ko što reče gospođa Rudan, umete i znate vi to možda i bolje od nje same, ali ne samo to. I te kako je važan nulti korak koji vam podiže moral a taj je da se makar u sebi narugate svojoj muci i vašoj vucibatini sa bičem u ruci. Podsmeh upućen zlu ima neverovatnu snagu, jača odvažnost i krepi hrabrost. Tako naoružane prvenstveno same sobom, vašom pameću i vašom rešenošću, vašom upornošću i istrajnošću, vi ste pobednice. Ne pristajući da budete ponižene i uvređene vi ste osuđene na svaki uspeh i svaku budućnost jer konačno dignute glave koračate uz slobodu… A i na tom dostojanstvenom hodočašću prate vas sve žene sveta.

  25. Urszula says:

    Slazem se, da ubiti nekoga je ” suvise radikalno” … poslije YU-rata zamislite odakle je dosla suglasnost na sve zlocine, koje se dogodile ?

  26. Cukunio says:

    Poštovao sam i volio svoju prvu suprugu. A ona me je varala i dobila dijete s ljubavnikom. Ljubavnik je bio “mačo” i nikad nije priznao to dijete. Kad sam se razveo – prekinuo je kontakte s njom. Moj prijatelj, doktor znanosti (nije ovdje bitno, ali možda pomalo indikativno) također je imao ženu koja je dobila dijete s ljubavnikom. Taj moj prijatelj je ekstremno dobar i požrtvovan čovjek i jedva se odlučio na razvod.

    Vedrana, dakako, ima potpuno pravo da nasilnike treba (doslovno) zatući čekićem dok spavaju.

    Što želim reći?

    Želim reći da žene obično varaju “fine” ljude, a gotovo nikad “mačo” idiote. Od takvih idiota često trpe nevjerojatna poniženja i ostaju i nadalje s njima.

    Zašto?

    Ne želim izjednačiti nasilnika i žrtvu – ali očito je da su velik broj žena “ovce”, odnosno stimuliraju nasilnike, a kažnjavaju “fine”…

  27. Miki Maus says:

    Mjau, Mjau, uh, uh, što se plašim mačaka!
    KO ĆE DA BRANI NAS MIŠEVE OD MAČKETINA KOJE NAS MALTRETIRAJU I ZVOCAJ PO CEO DAN (I DO POLA NOĆI) !?

  28. matijavid says:

    Dobar si Cukunio!
    Već sam to primetila na ranijem postu. Razumnih i iskrenih ljudi je tako malo. A i finih muškaraca, koji takođe umeju biti žrtve mačo žena. Ne žalosti se što si takav jer ona koja te nije bila vredna sama je otpala od tebe i našla zasluženi usud.
    Rastužila me je tvoja priča koja nije ni nova ni nepoznata, jedino ponovljena istina “o dugoj kosi i kratkoj pameti” ako mislimo na neku vrstu žena. I sam si odgonetnuo da one upravo dobiju ono što traže a i traže ono što dobijaju, zar ne, ni više ni manje. Zbog toga što je to tako prosto, ti nisi kažnjen nego si baš srećan.
    Zato ti, blago meni, mirno i lagodno hodaj lavirintima života….čekajući novi radosni dan.
    Znaš onu narodnu, zlatu će se kujundžija naći….
    Ako i nisi do sada pronašao ženu dostojnu sebe samo pusti da strpljenje i vreme urade ono što treba. Ovog puta samo za tebe.

  29. matijavid says:

    Dobar si Cukunio!
    Već sam to primetila na ranijem postu. Razumnih i iskrenih ljudi je tako malo. A i finih muškaraca, koji takođe umeju biti žrtve mačo žena. Ne žalosti se što si takav jer ona koja te nije bila vredna sama je otpala od tebe i našla zasluženi usud.
    Rastužila me je tvoja priča koja nije ni nova ni nepoznata, jedino ponovljena istina “o dugoj kosi i kratkoj pameti” ako mislimo na neku vrstu žena. I sam si odgonetnuo da one upravo dobiju ono što traže a i traže ono što dobijaju, zar ne, ni više ni manje. Zbog toga što je to tako prosto, ti nisi kažnjen nego si baš srećan.
    Zato ti, blago meni, mirno i lagodno hodaj lavirintima života….čekajući novi radosni dan.
    Znaš onu narodnu, zlatu će se kujundžija naći….
    Ako i nisi do sada pronašao ženu dostojnu sebe samo pusti da strpljenje i vreme urade ono što treba. Ovog puta samo za tebe.

  30. Monika says:

    Eeeee, to bi bilo ono:”Iz KP doma vratit ću se ja,ali Hakija nikad neće sa Bara, sa Bara se nitko ne vraća…” 🙂
    Žalosno je šta sve žene trpe…ali muškarci znaju dobro zamaskirati svoju PRAVU narav….u početku tepaju “sunce moje”, pa onda nakon nekog vremena urlaju “sunce li ti tvoje”…
    Ipak, mislim da je žena ta koja određuje granice, ono što dozvoli tako će joj i biti…ona ako nakon prvog udarca ne uzvrati i ne da mu do znanja da ga se ne boji i zaprijeti mu da će dok spava ostati bez “njemu drage stvarčice”, ako samo još jednom mu i padne na pamet da je udari…
    A što se tiče ljubavnika, pa…Cukunio, za ljubav,svađu i sve ostalo je potrebno dvoje, mora da si nešto uradio ili pak nisi, pa je žena počela tražiti na drugom mjestu…nažalost, ali tako je.Ne dešava se to samo muškarcima,koliko slučajeva ima da muž ima ljubavnicu i dijete s njom!?
    Očito se niste “našli”…nije to “TO”…ipak, svaka krpa na kraju nađe svoju zakrpu, pa ćeš je pronaći i ti…sretno 🙂

  31. matijavid says:

    Jeste, Monika,
    podsetila si me da ima više takvih primera. Jedino što (bar meni) bizarnije deluje kad se tako ponaša žena. Muškima je u prirodi pola da seju seme gde stignu, žena je egzistencijalno odgovorna za porodicu i potomstvo, zato je njena uloga oslonca i veze ogromna i nezamenljiva. I zato više ispašta kad se u toj raboti zabuni. Kad žensko ne zna šta hoće kako da to očekujemo od muškog….

  32. Monika says:

    Naravnn draga matija 🙂
    Kuća je na 4 stupa,3 drži žena,onaj 1 muškarac, ali ako žena ne podupre i taj, ode kuća 🙂
    Al da ima rospija, ima 🙂

    P.S. Moram ti reći, onako u povjerenju kao svojoj drugarici : fakat mi drago što ne spadam u taj tip, tip rospija, a hvala Bogu ni moj dragi nije muška kurva i onaj četvrti stup moj muž čvrsto nosi, pa nemam potrebe da podupirem 🙂

  33. matijavid says:

    Draga moja Monika,
    ono za stubove si i te kako u pravu. Dobra žena mora da podupire i taj njihov inače ode kuća.
    Ruku na srce, i ovaj moj “dragiša” (tako ga iz milošte zovem) često podupire ona moja tri a da ne oseti. A kad ja podupirem onaj njegov jedan to ti je kao kad Sizif gura kamen uz brdo. Sve u svemu, stoji kuća čvrsto na četiri stuba, nek su nam samo živi i zdravi.
    I ja tebi kao svojoj drugarici, onako u poverenju:
    Nisam ni ja od ovih gore rospija o kojima se zapričasmo ko što ni on nije kurva. Pošten je, vedar i golema dobrica. Al kad rešim da treba da me čuje, ništa bolje od mene ne zveči…..
    što je najbitnije, veruje svom stubu, meni, svojoj ženi.
    Samo pazim da baš i ne preteram jer znaš onu narodnu:
    zvono koje često zvoni, ne čuje se…
    Šala na stranu, to bih bez ikakve dileme preporučila svim supružnicima. Posvećenost ljubavi, ali i istini i to po svaku cenu, treba da bude imperativ života. Naša ljudska priroda, takva nesavršena kakva je, sklona je greškama i lošoj proceni ma koje vrste, zato oklevanje da se u začetku problem označi i detektuje sigurno ga ne može otkloniti, osim odložiti. Kako su istina i ljubav u stvari najbolje drugarice koje hodaju ruku pod ruku, posebno su dobrodošle u partnerskim odnosima, gde se svesno moramo opredeliti da ih oplemenjujemo empatijom i prijateljstvom. Sve je to na kraju krajeva, za jedno veliko opšte dobro. Ako smem tako da kažem, ja to gradivo utvrđujem u svom skromnom iskustvu.
    Pozdravljam te, Monika

  34. …i tako, čekićem do Pravde, valjda i poravnanja ali i napretka (u smislu ženskog položaja u našem društvu)…, ma neću vrištat, čak niti velkačka slova neću koristiti ALI (e, ne lažem ja vaZda očiGledeno!, e) pa zar čekićem (ubojitim oružjem) nismo stigli i do ove najnovije slobode, a o friškoj i naciJOJnalno nam ČISTOJ demokraciji da ne pojem pusta slova slavna!?!?!
    VAKO: darling balkenjski žemski svijete, jeste patile al’ kuj zna šta ste shvatile kad se ‘vaćate i metode i alatljike svojega mučitelja… Prosječnost i zatucanost imaju DUBOKU nam tradiciju i nema toga čekića kojeg šparat treba kad se crne jame kopaDU. Ima ženskinja u svijetu koje su BEZ čekićAAA postigle ono šta se Vi i na (stranjskom) filmu ne usudite pogledat! Recimo da PRESTANETE reflektirat tu balkenjsku egocentričnost muškaračku u ime odrastanja, rada, kulture, obrazovanja onda onaj glupi rad, red i disciplina.., ne samo za Vas ili za njih…
    Gospođo Rudan, meni ste dokazali da imate respektabilno ime i sadržaj ALI ZAŠTO nam prodajete knjigu sa čekićem u ruci!*! Koji kurac je onda u srcu???? Duše su tu zauvjek izgubljene, a za mozak -vidite- čak ni ja ne pitam…

  35. zlatan says:

    Vedrana, Vi ste veoma pametna žena. I baš mi je zgodno čitati sve te silne komentare na Vaš tekst…
    Pitam se da li zaista one (ponajviše naše nježne polovice ili?) kuže da je sve to vaša teatarska improvizacija, potreba da kažete nešto što će svjetla bini odmah uperiti na Vas?
    Ne, mislim da ne kuže. Jer sve te vaše izjave o muškarcima zvuče prilično infantilno, i da je to pisao netko s petnaestak godina rekao bih sebi: Da, posljedica beskrajnoga gledanja američkih nevjerojatno nasilnih filmova ili iščitavanja uknjiženih, do zla boga patetičnih, sapunica.
    A ovako… mogu Vam samo zapljeskati. Odlična ”predstava”!

  36. Šašava says:

    @Zlatan @Vladimir Odlično! 😀

Post a Comment

Your email is never published nor shared. Required fields are marked *

*
*