Leclerc, moja dežela

Dobila sam poziv iz Slovenije. Neki Edvard Zitnik vodi vanjskopolitičku emisiju \”Globus\” na Teve Sloveniji pa mu je palo na pamet da bih ja mogla Slovencima, naglasio mi je, \”u pet minuta\”, objasniti što se to ovdje događa.

Posebno ga je zanimalo zašto se naši ljudi valjaju cestama, urlaju, zvižde, pište, trube, bacaju jaja i psuju pod prozorima naših političara. Čovjek mi je obećao plaćanje putnih troškova i honorar. Još ako taj Edvard Zitnik, pomislila sam, bude poput našeg Bilića kome svako pitanje traje najmanje četiri minute i pedeset i devet sekundi kud ćeš veće sreće.

Edvard i Slovenci moju će sekundu u zlatu platiti. I neka plate. Ukrali su nam brdo love preko Ljubljanske banke, Sveticu Geru, Savudrijsku valu, Janša je, navodno, u svoj džep strpao milijune maraka provizije za oružje koje su nam Slovenci prodavali kad smo se borili za slobodu i demokraciju.

Odlučila sam, nastupom na Slovenskoj teve naplatit ću bar dio duševnih boli koje su nama Hrvatima nanijeli Janezi. Doduše, dobro sam znala da kruh teve sveznadara ima deset kora. Sekunda na teveu zna trajati poput godine a ja pojma nemam zašto Hrvati po cestama urlaju.

Na putu za Ljubljanu uključila sam Hrvatski radio, možda oni nešto znaju. Da bi riječ rekli. Čula sam samo da su Grcima zločinačke banke osjetno smanjile kamatu i još su im produžile rok otplate dugova. Pred nekoliko sam mjeseci osnovala udrugu nesretnika koji vraćaju kredite u švicarcima, zove se UŠ, sve nas je više. Pisala sam pisma na mnoge adrese, čak sam i na prosvjedima bila iako imam visok tlak i masnoće u krvi. Ništa.

Moja banka obećava kako će nam smanjiti kamatu za 0.25%. Jesmo li mi uši i ostali siroti građani Hrvatske za Bogom kamenje bacali? Zašto Grci bolje prolaze? U čemu je štos? Skužila sam. Dok naš narod baulja ulicama, nosi gaće na štapu, trubi i lupa po zdjelama, loncima i padelama Grci pale sve što im je na putu. Banke, automobile, kuće, kontejnere, razbijaju stakla mrskih državnih ustanova, njihova je policija u mišjoj rupi a specijalci su im otišli na bolovanje. Bolje bolovati nego glavu izgubiti. To je to!

Naš narod i sve naše nacionalne manjine ne bi smjeli, tuleći poput broda u magli, tražiti glavu žene koja glave ne ima. Morali bismo znati da ni oni koji će doći nisu bolji od naše Gospe Od Broša. Rješenje je samo jedno. Svi mi zajebani trebali bismo utjerati strah u kosti razbojnicima koji su nas opljačkali.

Zašto pušimo da su naše kamate na stambene kredite preko sedam posto, a ne dva ili tri, zato jer još nismo u Evropi? Mi nismo u Evropi, da se mene pita nikad ne bismo u nju ni ušli, ali \”naše\” banke tamo su već stoljećima. Rohatinski, preciznije, Narodna banka Hrvatske, ovih je dana \”oslobodila\” 6,9 milijardi kuna i predala ih bankama na milost i nemilost.

Ako je Hrvatska narodna banka \”narodna\” zašto Rohatinski nije \”narodu\” glasno i jasno objasnio što se dešava? Znamo da je \”samostalan\” i da ne mora komunicirati s Vladom ali možda bismo mi sirotani ipak trebali znati koliko će \”oslobođene\” milijarde pomoći Todoriću a koliko \”narodu\”. Ajmo urlati i pod njegov prozor sve dok ne odgovori koliku on kamatu plaća na svoj kredit.

Čitavu sam ovu priču htjela ispričati onom Edvardu u onoj sekundi. Upoznala sam čovjeka. I takvih novinara ima. Ne jeca, ne muca, ne frflja, bio je dopisnik iz Brisela, sad se sprema za Njujork, pitanja su mu trajala manje od sekunde. Osjećala sam se poput jedne od žena Henrika Osmog dok drži glavu na panju. Na teveu gledam jedino \”The Tudors\”.

Šta sam rekla pojma nemam, zapamtila sam da je u emisiju pozvao i Josipovića. Predsjednik je trebao Slovencima reći što se ovdje dešava ali je ponudu odbio zbog ovoga što se ovdje dešava. Isuse i Marijo! Josipović je odbio nečiji poziv? On koji presjeda Odboru za pomoć šepavim žirafama, Organizaciji koja štiti nosoroge od upale sinusa a časne sestre od gljivica… On koji će ovog ljeta biti pokrovitelj trke magaraca u Filip Jakovu…

Taj i takav Josipović ne može za Slovence odvojiti tri minute? Doduše, gospodin na prave teme ne komunicira ni sa svojim građanima iako mu je cijela zemlja na cesti. Čovjek se ne snalazi. Šteta. Da je otišao u Ljubljanu za tri minute bi odverglao svoje pa onda, poput mene, krenuo u Leclerc, najjeftiniji i najveći slovenski market.

Tamo bi on i njegovi čuvari proveli prekrasna dva sata kupujući francuska vina Chateauneuf du Pape, Chablis premier cru i Chateau Margaux, sireve Camembert, Brie i Roquefort, pelene, aceto balzamiko Due Vittorie i Monari Federzoni 1912, i grčku fetu Roussas. Sve mnogo, mnogo jeftinije nego u njegovoj zemlji.

Da je Josipović kod Edvarda ispričao što se ovdje dešava možda bi saznao tko je Todorić i da li će zaista kupiti Mercator. Bilo bi krasno kad bismo konačno doznali kako se od prodavača karanfila postaje car. Moja tetka udovica koja sa mnom živi na tržnici prodaje karanfile, da li će za koji mjesec dvorac Trakošćan postati naš topli dom?

Nikad nam ni Josipović ni oni sa Markova trga otkriti neće tko su zapravo naši prodavači cvijeća. Zato, braćo i sestre, ne valjajmo se cestama i trgovima. Ne urlajmo lopinama pod prozorima. Bacimo oko na Grčku. Zagrijmo vatrom naša srca i gradove. Pa ćemo, kad nas Slovenci budu pitali što se to kod nas dešava, imati jasan odgovor: pale kamate a i rok otplate kredita nam se produžio.


10 Comments

  1. millica,
  2. Budimir Novakovic
  3. Budimir Novakovic
  4. Igor
  5. Tatjana
  6. Весна

Leclerc, moja dežela

Dobila sam poziv iz Slovenije. Neki Edvard Zitnik vodi vanjskopolitičku emisiju \”Globus\” na Teve Sloveniji pa mu je palo na pamet da bih ja mogla Slovencima, naglasio mi je, \”u pet minuta\”, objasniti što se to ovdje događa.

Posebno ga je zanimalo zašto se naši ljudi valjaju cestama, urlaju, zvižde, pište, trube, bacaju jaja i psuju pod prozorima naših političara. Čovjek mi je obećao plaćanje putnih troškova i honorar. Još ako taj Edvard Zitnik, pomislila sam, bude poput našeg Bilića kome svako pitanje traje najmanje četiri minute i pedeset i devet sekundi kud ćeš veće sreće.


Leclerc, moja dežela

Dobila sam poziv iz Slovenije. Neki Edvard Zitnik vodi vanjskopolitičku emisiju \”Globus\” na Teve Sloveniji pa mu je palo na pamet da bih ja mogla Slovencima, naglasio mi je, \”u pet minuta\”, objasniti što se to ovdje događa.

Posebno ga je zanimalo zašto se naši ljudi valjaju cestama, urlaju, zvižde, pište, trube, bacaju jaja i psuju pod prozorima naših političara. Čovjek mi je obećao plaćanje putnih troškova i honorar. Još ako taj Edvard Zitnik, pomislila sam, bude poput našeg Bilića kome svako pitanje traje najmanje četiri minute i pedeset i devet sekundi kud ćeš veće sreće.