Ponekad kod frizera ili na masaži, trenutno sam nepokretna, osjetim kako me mlade oči gledaju pune sažaljenja. I ja tako gledam sve mlade ljude oko sebe ali oni to ne primjećuju. Misle da je starost strašna. Starost strašna? Zašto? Ako naglo umrem nitko sretniji od mene i onih oko mene. Ako se teško razbolim mogu se dati ubiti, kad imaš novaca netko će te dokrajčiti nježno. Za to čuvam lovu.
Bolje se osjećam od svoje djece i djece mojih prijatelja jer mi ponekad srce ispune sjećanja na prošlost. Radila sam opušteno od sedam do petnaest, imala slobodne subote, nedjelje, Dan mrtvih, praznike smo spajali u \”mostove\”. Šefovi i šefice nam nisu bili profesionalni zlostavljači a radno okruženje nije imalo baš nikakve sličnosti sa atmosferom u koncentracijskim logorima.
Najveći nam je stres u životu bila nesretna ljubav ili neželjena trudnoća. Tada ni to nije bila velika frka jer se oko nas motalo dovoljno mladih muškaraca koji nisu bili ludi koliko su to ovi danas, abortus je bio besplatan. U odvratnoj, pokojnoj, bivšoj, mračnoj tamnici naroda i kojekakvih narodnosti život je bio tisuću puta bolji nego danas. Da, TISUĆU. Ili HILJADU, kako hoćete.
Nismo smjeli šetati ulicama naših gradova i urlati da je Josip Broz svinja, danas smijemo, ali od toga se ne živi. Neki od vas su u međuvremenu shvatili da je Josip Broz bio daleko manja svinja, ako je uopće bio svinja, od ovih koji u vas bulje svakoga dana sa vaših ekrana. Da, vaših. Ja ih ne gledam ali njihovo roktanje ipak dopire do mene.
Čula sam da je sisačka županica sebi kupila audi, mojom lovom, vrijedan nekoliko stotina tisuća kuna. Vidjela sam tu gospođu na teveu dok sam još gledala teve. Na njoj je bila uska majica a namreškane bradavice mamile su uzdahe njenih kolega. Njihove hlače nisu bile raskopčane, oni nam nisu namigivali glavićima. Hvala im na tome. Hvala? A to što ga svakoga dana izvlače i turaju nam ga do balčaka? Da, nema razlike između nositeljica bradavica i nositelja đokadi.
Danas mi je prijateljica rekla da će oni, kolege one sisate ženske i ona, biti pet dana doma jer većini od njih njihovi pokojnici počivaju bogu iza nogu. Da li je zbog toga kupila audi? Mi ovih dana nećemo nikamo putovati iako svoje pokojnike ne držimo u frizeru. Jednostavno, nemamo za benzin. Ne osjećam se dobro, ne znam od koje boleštine bolujem ali sam presretna. Ako crknem, ljudi moji, s kakvim ću užitkom, dok još budem bila pri sebi, otići iz ovog pornografskog filma koji se zove Republika Hrvatska. Taj odlazak bit će najveći orgazam u mom životu.
foto: Catherine Bulinski
Gospodja Vedrana,Carica…..
Kad se setim stare Juge i uporedim je sa danasnjim banana-republikama koje su nastale raspadom iste, jedina misao koja mi prodje kroz glavu je – ko hoce vece, izgubi i ono iz vrece.
BRAVO!!!! <3
BRAVO,tacno tako i ovde u Srbiji! <3
Naša stvarnost u koju su nas upakovale naše vlade je balon koji će uskoro da se raspukne od silne nadutosti, videćemo šta će dugogodišnja latentna isfrustriranost potisnutog narcizma učiniti kad neko, a ja se nadam da će to biti ovaj naš i Vaš ojadjeni narod pusti taj ventil da se razmahne. Biće to strašno gledati, da li oni imaju bilo kakvu ideju o opstanku i spasu svog naroda, sem seče struje najsiromašnijima, jer gigante ne diraju, otimačine stanova na licitaciji zbog neizmirenih troškova za grejanje i neizmirenih poreskih obaveza za iste? Postali smo narodi bez duha, bez energije i bez ideje. Narod koji nema šta da poštuje, a to su duhovne i moralne vrednosti, postaje privremeni narod. Gubi se u istoriji.
Pričati i veličati lik i delo J.Broza je što se tiče mene pitanje pamćenja i zdrave logike. Ako hoćeš da upoznaš epohu u kojoj smo živeli čitaćeš Andrića, Crnjanskog, Krležu , a što reče neko pametan,Tito je u stvari omiljena ličnost žute štampe, jel rodjen u Kumrovcu ili u Poljskoj, koliko je žena i automobila imao,dal je sahranjen u Kući cveća ili u Vatikanu, koliko je dobio zlatnih tabakera i sve ono što žutu štampu privlači….
On je bio jedan ozbiljan šraf u gradjenju modernog neuništivog imperijalizma i kolonijalizma. Napravio je jednu veliku nedemokratsku državu u kojoj je, složiću se sa Vama bilo podnošljivo živeti, da bi od te nastalo 6 nedemokratskih banana republika i jedna u pokušaju u kojima je život nemoguć…
….nismo u mogucnosti nista promijeniti, jer su….. stravicno mocni…..
….hvala Vedrani sto ukazuje na jedino ucinkovitu ……kuru…..koja nas moze drzati u hormonalnom balansu…..da ne “poludimo” 🙂
….nitko nam ne moze oduzeti …..orgazme i zato…….jebite se svi 🙂
Ova totalna apokalipsa traje vec toliko dugo da je covjek jednostavno primoran nesto poduzeti i TO CIM HITNIJE ukoliko prije ne “crkne”. Kada cujem ljude kako kukaju kako je sve u rasulu pa da ako i umru nikom nista … krv mi prokljuca! Misilim da je jedina varijanta OTICI….da otici bilo kuda i to u stilu “karta samo u jednom pravcu, molit cu lijepo! ” Truliti u zemlji obmane, drumskih razbojnika i beznadja mislim da stvarno nema nikakvog smisla. Pozdrav!
Cro je ostvarila svoje tisucljetnje snove – dobila ND, resila srpsko pitanje, I postala deo EU, vrativsi se na taj nacin u zagrljaj dvojnom kraljevstvu. Ispostavlja se da neki snovi mogu biti nocne more? Srb ce za Cro u EU za nekih 10-15 godina s time da nema more I ne moze uzimati EU sedeci na dupetu pa ce situacija biti jos gora. Vazno je samo da pare nece vise teci niz Savu u BG. Voleo bi samo znati kako li se zove reka koja protice kroz Brisel I kojim se plovnim putem pare planiraju poslati tamo?
Vedrana, svaka čast za svaku napisanu reč, a geospodin koji se potpisuje sa Sale neka još jednom pročita sta je napisao pa će videti koliko se nalupao u samo pet rečenica.
Sale, svaka cast! Moramo da ucimo neku novu geografiju kako bi znali kojom rijekom u Brisel!
Potpuno je logično da na čelu Sisačko-moslavačke županije bude naglašena Sisanka!
pa kreni radit nešto korisno osim ovog glupog piskaranja kozo spaljena, pa ti država neće biti zatvor. onda ćeš biti manje ogorčena, isfrustirana i manje dijelit pravdu okolo. jedan od uzroka što nam je ovako kako nam je sada je “staro dobro vrijeme” i vaši ležeći poslovi od 7 do 15, slobodni dan kad god vam je puknuo film, sve besplatno. i ti sažaljevaš mlade ljude? ne, nego mladi ljudi tebi i takvima trebaju pljunut u lice jer ste ih, između ostalih, I VI u to uvalili.
Kakva smrdljiva demagogija iz tvojih usta se čuje. Uvek je neko drugi kriv, a naročito su zgodni oni koji su već otišli bogu na istinu. Dokle će ti Tito i njegovi biti za sve krivi. Pa čak je i Jovanka otišla. Za tvoju sudbinu su krive nove, sveže snage. One stare su nestale još sa perestroikom….
ˇFuj!
Sjajan komentar, potpisujem svaku riječ. A posebice frazu “ležeći poslovi”. Sjajno. Nadodala bih još da mi se čini da se gospođa malo pogubila u rečenici “Tada ni to nije bila velika frka jer se oko nas motalo dovoljno mladih muškaraca koji nisu bili ludi koliko su to ovi danas, abortus je bio besplatan.” WTF? Može li mi jadnoj netko to objasniti?
Draga gospođo Vedrana,želim da brzo ozdravite kako bi Vam sve oko Vas bilo ležernije i prihvatljivije.
Mladi zaista ne znaju kako je nama bilo u mladosti a njima je tako kako je.
Treba se uklopiti unutar mogućeg,tu je bit življenja,sveopća kuknjava i sjećanje na Broza ne pomažu.Bilo pa prošlo,sada mislite na sebe i ozdravite.Živjeli.
…..”A to što ga svakoga dana izvlače i turaju nam ga do balčaka?”
Da pojasnim……hipoteticki, kad bi ti ga neko uvalio analno do zeludca…..kukala bi i ti 🙂 To znaci …..balcaka 🙂
Samo tu prepoznajem …..”kukanje” u cijelom tekstu. 🙂
Jako mi je žao gospodjo što Vas nikad neću sresti , pa da Vas zagrlim .
Sve najljepše i da nam priuštite još puno ,puno divnih članaka.
Živjeli .!!!
Sve je to zalosno i trulo i, bojim se nepromjenjivo.
Prodati sve sto se ima i put pod noge, na Kubu, mozda, plesati salsu, rumbu, merenge, nauciti spanjolski, svirati gitaru, povremeno zapaliti cigaru i umreti s osmjehom na licu 🙂 Kad korijeni ne bi vukli; bilo bi lakse da se daju iscupati i ponijeti, ili unistiti. Sretno svima nama, a Vedrani najdublji naklon jer mi uvijek vrati osmjeh na lice 🙂 CARICE, SRETNI SMO STO POSTOJIS !
Kad citam vase tekstove kao da ste pretocili moje misli. Sada zivim u Engleskoj , toboz sretna sto sam daleko od pornografije , ali ni ovde ne cvetaju ruze. Nismo znali da cenimo to sto smo imali kao sa veliom ljubavi , kad je izgubimo tek tada znamo da je pored nas svetlio dijamant .
ALELUJA!!
‘Šefovi i šefice nam nisu bili profesionalni zlostavljači”
Eh, Vedrana, u svemu se mogu sloziti sa Vama ali u ovome gore ne mogu. Spodoba od sefa koja je meni zagorcavala zivot punih 13 godina je bio (i ostao) jedna obicna mrcina, smece od karaktera i gad od covjeka. Znate, kad netko sakriva svoje porijeklo kao zmija noge i kad kao najvecu svoju kvalitetu istice pripadnost najvecoj vjerskoj konfesiji u zemlji, a najdraza zabava mu mrznja prema drugim narodima, narocito Srbima, onda onome koji je svoj hljeb nasusni zaradjivao u takvoj radnoj atmosferi to okruženje jedino moze liciti na koncentracijski logor. E takav gad, dotepenac sa ukrajinsko-rumunskih strana, a veci Hrvat i od tudjmana, mada mi se nekako cini da su u proslosti bili zemljaci, je meni uskratio pravo zivljenja u Hrvatskoj gdje moji korijeni sezu do srednjeg vijeka. Tome smradu veliku je potporu davao jedan drugi, mali rastom al’ daleko smrdio mrznjom, partijski galamdzija a bugojanski dousnik. Koji su proucili sva nasa porijekla ali kojima se nikad nije smjelo saznati tko su im bili preci.
Ah, draga Vedrana, ma kako vam samo uspijeva sve staviti u jednu/dvije rečenice!! I još me dobro nasmijete… liječite me.. osijećam se živom, prodišem, biva mi lakše…
Draga Vedrana, ceo tekst je odlican, ali prvi pasus razbija. Uvek sam smatrala da ne treba ziveti po svaku cenu, a s obzirom da je zivot sve vise mucan nego sladak, pitam se sta ce da bude kada vecini vise ne bude stalo do svog zivota, pa krene po tudji, bolji ?
Plačimo, plačimo u tišini,
Umrimo, umrimo u samoći.
Reče Tin Ujević u ime umiranja od lepote .
No ovde je opisana je smrt zbog overdoziranja RUŽNOĆOM života.
Republike bivše Republike postale se zajednice paćenika svih vrsta, boja i oblika. Imamo i nagli priliv svetskih paćenika. Patimo patimo u tišini , rađajmo rađajmo se u patnji , umrimo umrimo u bedi. Ostajte tamo -ostajte ovdje sunce vas nikada više ogrejati ne može jer ste i ovaj kamen voljene otadžbine zakovali a paščad besnu pustili pa eto nam babo pečenja jarećeg zarad najviše pameti stečene propašću. Ali opet ako je jedan bravar uspeo od tamnice naroda makar nakratko raj da napravi sa rajskim problemima greha , nama preostaje samo da napravimo stolara da nas izvuče pre potopa makar nakratko. Jednog smo stolara zbilja i raspeli,ali to je jedna druga ista ova priča od malopre.
Iz nekog razloga moji se komentari uklanjaju mada nalazim da nisu ni prosti ni uvredljivi ni retardirani kao neki koji ostaju.
Nije Sale, nešto se opet pojebalo na serveru, tako sa i ja mislila pa mi se komentar pojavio posle izvesnog vremena, vidiš da nekom i po dva puta pojavljuje isti komentar.
Prvo pozdrav iz Slovenije ili ako želite još jedne mafijske države.
Potpuno se slažem sa Vama. Čestitke na sijajno napisan tekst.
Još ima hrabrih i pametnih žena koje čovjeka mogu učiniti radosnim. Svaka čast Vedrana. Pišite još dugo dugo.
Kao i uvek… [b]pravo u “sridu”[/b]
Postovani sale
Zaista se divim tvojoj mrznji prema nama Srbima’, prosto si opsednut nama. Verovatno mislis da vise vredis sto nas vise mrzis. Podrzavam tvoju mrznju, ona je dokaz tvoje primitivnosti. Vidis ja ne mrzim ni tebe ni bilo kog pripadnika tvog naroda, ne zelim vam zlo, ti si mi u sopstvenoj malenkosti cak I simpatican. Samo navali I mrzi nas I dalje I misli da vise vredis jer si u evropi ali tako daleko od civilizovanosti.
“Nismo smjeli šetati ulicama naših gradova i urlati da je Josip Broz svinja, danas smijemo, ali od toga se ne živi.”
Istina, ne živi se od toga, ali ako znamo da se tada zbog ovoga znalo umirati (i to uz popriličan stres) onda svi oni koji su to tada htjeli vikati – a nisu – su danas baš zbog toga živi.
Ne “od” ali da “zbog”.
Poštovana Vedrana,
Nisam mogla da odolim a da Vam u celini ne prenesem svoj blog objavljen 28.10.2013. baš nekako na ovu temu. Iskreno Vam želim svako dobro i samo napred! Evo ga u celosti:
Kada je otišla Jovanka Broz, javile su se polemike oko toga da li je njeno i Titovo vreme bilo bolje ili je ovo sada..
Evo ovako: u mojoj porodici samo je tata radio, zbog specifičnosti njegovog zanimanja, mama je ostala pored nas. Išli smo na more po 15 full dana, nekada vozom, a bogami i avionom, nekoliko puta na destinaciju koju danas mogu da posetim samo u svojim snovima. Kada bi se vratili s mora, brat, mama i ja smo odlazili u Makedoniju kod bake, sa lepom svotom novca, a tata ostajao u Novom Sadu. Zatim bi i on dolazio u Makedoniju, pa bismo išli zajedno kod druge bake u Srbiju. Sve je to koštalo, dosta, ali smo sve pokrivali sa tatinom platom, platom i po. Dosta smo i baki sa sela materijalno pomagali jer nije imala nikakvih prihoda.
Pre nego što smo imali stan, bili smo podstanari i tada, u vreme plaćanja zakupa kuće u kojoj smo živeli, uzeli smo naš prvi kredit i kupili-auto, Renault 4! Pa smo onda zakup kuće plaćali još više, zbog garaže! U nemačkim markama! Mama mi je znala kupiti za mesec dana dvoje cipela, o garderobi da ne pričam (naravno isto je bilo i sa mojim mlađim bratom). Često smo i rado išli na svadbe i sl. događaje i pored kompletne nove svečane garderobe za svakog od nas, kupovali baš lepe poklone (sada molim boga da me niko ne zove na neke svetkovine), da ne pričam kada bi tetka i teča iz Beograda došli da se išlo u kafane na večeru i muziku ili brat i snaja iz Kragujevca za koje se tradicionalno znalo da su svakog praznika kod nas. Kada se slavilo, bilo je baš kao u Balaševićevoj pesmi “Al’ se nekad dobro jelo, baš!”. Išla sam i ja u Trst i jednom sam, verujte mi, došla sa tri stvari: ručnim satom, jaknom i cipelama! Ništa drugo, ama baš ništa drugo mi nije trebalo! Imala sam više nego solidan džeparac, sa kojim sam mogla da kupim npr. 2-3 lepe stvari za obući, jedne skupe cipele i sl. Drugarice i ja smo znale, a još smo bile tinejdžerke, da se često otisnemo put Beograda u “šoping”!
Školski sistem je bio odličan, profesori veoma cenjeni u društvu, sve dok nisu počeli nad nama da vrše oglede raznih vrsta, tipa “Šuvarica” i sl. Iz škola se izlazilo zaista prepuno znanja pa ne čudi što su naši radnici bili svuda u svetu visoko kotirani i traženi. Na posao se nakon završene škole ili fakulteta nije predugo čekalo i svako je mogao da živi od svog rada. Radnici su imali mnoga prava i samo jednu obavezu-da rade. Prekovremeni, noćni i rad za vreme praznika je bio ekstra plaćen. Trudnice nisu smele da rade u smenama i na težim poslovima. U penziju se odlazilo ponosno a ne sa strahom da li će moći da se preživi i da li će je sledećeg meseca biti. Deca su se odvajala od roditelja jer su mogla ekonomski da podnesu teret podstanarstva, kredita za kuću ili stan. Zdravstveni sistem je bio odličan, moj rođak je npr., bez čekanja došao na pretrage na Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici da bi operisao srce. Dovezao ga je sanitet čak iz Makedonije. Narod je bio zdrav, veseo i nasmejan.
Da sam tada bila ovo što sam sada, samohrana majka sa malim detetom, bila bih zaštićena kao beli medved, mogla bih podići kredit i rešiti neka svoja važna životna pitanja, ne bih bila na minimalcu (još par dana pa i njemu lepo kažem “pa, pa”) jer nemam drugi posao i teško da ću ga naći sa skoro 50 godina, jer valjda prosečni srpski novokomponovani poslodavci računaju da ne mogu da vučem kao tri konja nego kao izrađena raga…I ne bi mi mladi, tek juče izašao sa bankarske akademije, menadžerčić na pitanje da li, po osnovu primanja alimentacije imam pravo na minus na računu, veoma drčnim tonom i sa takvim nipodaštavanjem odbrusio: “Nemate pravo ni na kakvu pozajmicu, vi ste kreditno nesposobni!” I poreznici bi me, ako ne sasvim, a ono makar velikim delom oslobodili plaćanja poreza na ogromnih 25,33 m2 koliko imam u posedu a na kojima se “širimo” moj sin i ja.
Nismo mi ni tada imali za rasipanje. Nismo čak imali ni da uštedimo. Samo smo živeli više nego normalno, lišeni, za ono vreme, potpuno iracionalnih strahova šta će biti ako se nešto, ma šta to da je, nepredviđeno desi, da li će nam neko presresti, kada se vraća iz škole, i iz čista mira prebiti dete, nama oteti bakin lančić sa medaljonom sa vrata u sred bela dana pred mnogo ljudi a ujutru nećemo zateći auto na parkingu, kako ćemo se isčupati iz kandži bankarskih kamata, da li ćemo uspeti da vratimo novac. U Novom Sadu se, za ko zna koliko godina, desilo samo jedno ubistvo, “Milicija” je vozila “Fiće”, “Tristaće” i kasnije “Stojadine” a stizala je svaku bagru da uhapsi.
Tada samo nismo smeli mnogo da pričamo, ali smo živeli. Neki od nas nisu smeli da slave slavu. Moralno-politička podobnost tada je značila, ne talasaj, radi svoj posao i živećeš toliko mirno svoj život da će ti nekada bivati dosadno. “Prava kamilica” što reče Bruno Langer onomad u Dnevniku HRT-a. Mislio je u odnosu na ovo danas.
Sada možemo da lajemo ama baš koliko hoćemo-ali ne možemo ni da preživimo.
Bez ikakve želje da me razumete, podržite, da me ne proglasite “još jednim u nizu” jugonostalgičarem, biću toliko sebična i reći da bih volela da se vrati ono vreme. Ili da se ja vratim tamo.
Sudeći po silnomu hvalisanju Vašega posta da se zaključiti da je Vaš otac, u tom sustavu bio vrlo sličan ljudima koji “plivaju” i u ovom sustavu. Naime prosječan građanin, pa ni lječnik, sudac ili univerzitetski profesor si to ni tad nije mogao lako priuštiti. Stoga Titu svaka čast, u njegovo je vrijeme bar, većina mala što jesti. No bajka kakvu ste napisali u postu je upravo to, bajka. I 99,9 % ljudi taki ni tad nije živjelo ni uz dvije plaće.
S poštovanjem
Blago vama gospođo Rudan što ne žvite u RS.
Srbija je u poslednjih 20 godina brutalno uništila svoju privredu u burazersko-kumovsko-mafijaškoj privatizaciji.
Više od 600.000 ljudi je ostalo bez posla, a od privatizovanih firmi na prste ruku i nogu mogu se nabrojati one koje posluju uspešno.
Partijska birokratija, od vrha do dna, je prvo vodila računa o ličnim, pa zatim partijskim interesima – ćitaj – ostanku na vlasti.
Sada je Srbija zadužena više od bivše Juge (iako sam jugonostalgičar nisam pristalica jednoumlja i jednopartijskog sistema, ali sam još manje pristalica bestijalnog liberalnog kapitalizma).
Socijalni “mir” – kakve li ironije – čuvaju penzioniri koji izdržavaju nezaposlenu decu i unuke i krediti kojima se popunjavaju rupe u budžetu.
Na Javnom servisu – kući, a i u štampanim medijima, neprekidno za sve muke krive penzionere.
Logika je lakonska i bestijalno plitka: jedan zaposleni izdržava jednog penzionera.
Ti imbecili lišeni i logike i razuma i morala, ne pomonju da su ti penzioneri 40 godina uplaćivali u PIO fond novac. Oni ne pominju da su ti penzioneri izgradili gotovo sve što vide očima, a da je njihova generacija sve to poarčila, rasprodala u bescenje i dok je ogromna većina siromašila, jedna beskurpulozna manjima se bogatila.
Međutim, Tijaničeve plavuše o tome u Javnom servisu ne govore.
Njima su problem penzioneri!
Ne bih da govorim o pokojnom Tijaniću, jer poštujem verski običaj da se 40 dana ne pominje u lošem svetlu.
Partijska oligarhija je bahata i narcisoidna. Sve sami faraoni i sultani. Sve jedan od drugoga pametniji – samo na rečima.
Mnogi političari se ponašaju kao estradne zvezde. pa ih čak i oponašaju.
Neki nose odela, satove i cipele koje vrede više od njihovih godišnjih plata.
Izvinjavam se manjini, ali ne i većini. Svaka partija se ponaša kao da je poseban pašaluk i grabi svoj plen da bi što više para prelila iz javnih preduzeća u privatne džepoce i partijske fondove.
Salonski političari ponovo udaraju u nacionalne bubnjeve i igraju na propale adute – nacionalni ponos. Ali, to se ne može ni jesti, ni obući, a ne mogu se time ni računi platiti.
Beogradski salonski političari huškaju narod protiv izbora na KiM, a kada su etnički Albanci na KiM proglasili nezavisnost i proterali po drugi put hiljade ljudi sa KiM – nisu ni prstom mrdnuli da ih zaštite.
Ti isti su amnestirali više od 1000 Šiptara optuženih za terorizam, a sada brane KiM od ove vlasti.
Da su to neobrazovani, neškolovani ljudi, pa da ne razumeju situaciju. moglo bi im se i oprostiti. Međutim, to su salonski političari sa akademskim titulama.
Srpski nazovi intelektualci više vole vlast od svega na svetu.
Pa, fospođo Vedrana, ako želite da vam bude gore dođite u jadnu, opljačkanu, bombardovanu i tužnu Srbiju!
Svakako ste u pravu. Do poslednje reči. Verujem da biste dali još hiljadu, pardon tisuću, razloga zbog kojih je Vaše vreme bilo bolje od ovog našeg. Zaista je žalosno što je tako, ali je to surova i okrutna realnost. Nema nam druge. Tražićemo svi mi onu našu koje više nema, ali je nema pa nema. Iskreno verujem da nikada više neće i ne može biti isto. Retki su oni poput Vas, koji su dovoljno samosvesni, kritični i dovoljno sposobni da premoste između prošlosti i sadašnjosti. Proanaliziraju taj put i uvide sve prednosti i nedostatke. Tačno je i da sada svako ima apsolutno pravo da svoj stav jasno i glasno iskaže. Pljuje po sistemu, lludima, svemu. Ali, od toga se ne živi. Tako ste i Vi rekli. Na drugoj pak strani, mnogi će pokušavati da spoje pregršt sitnih komadića, sada već odavnom nam bivše Juge, ali im nešto ne polazi za rukom. Novi poredak nam malo dobrog doneo. Jedan komšija mi je juče rekao da on nije imao ni fiksni telefon a o face-u, twiter-u tek da ne pričamo, pa je uvek i svuda stizao na vreme. Devojke su ga čekale u tačno, nedelju dana unapred, dogovoreno vreme, i sve je išlo kao što bi i trebalo. Išli smo na radne akcije…družili smo se. A vi to ne umete. -rekao mi je. Dodao sam doduše da preterano ne uživam u blagodetima modernog doba, ali kao mu nije bilo ni važno. “Ne bi trebalo da vrednujete ljude po materijalnom stanju, socijalnom statusu, nivou obrazovanja. Nije bitno da li je neko crven, crn, žut ili beo. Bitno je samo da li zaslužuje da se oslovi epitetom čovek.”-rekao je i otšao.
Draga Vedrana, vi bolje znate, ali ja znam da jos uvijek ima stotine tisuca ljudi koji zive od turizma, i to pristojno, za ove druge ne znam. Gospodine Sale , nemojte se brinuti za Srbiju, do onda ce Hrvatska morati Evropi platiti milijarde, pa ce valjda nesto kapnuti i Srbiji. Sad vec idu 4 milijarde(eura) a tek sto ce ih biti! Zato, bolje ne ulaziti u EU, sve su vec druge zemlje popapale.
Pogledajte kako se lepo živi u Srbiji. Med i mleko i EVRIĆI na hiljade dok narod gladuje!
http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/bajatovic-mesecno-zaraduje-38-000-evra/36214
Izgleda niko od vas nije bio u BiH, ovdje je tek posebna prica. Ovaj supak od drzave ko nije osjetio taj ne zna sta je zlo ! Ako zivis u HR onda uzivas kao hrvat u svojoj NDH koju ste cekali toliko dugo pa i ako ste gladni bar znate zasto, ako si u Srbiji onda si ponosan srbin jer imas jos uvjek svoju himnu, grb i pricas svojim jezikom, ali u ovom smecu mozes biti pripadnik bilo kojeg naroda i osjecati se kao zadnje smece jer j…. i mrzki ko god koga moze i stigne, a o kriminalu da ne pricam tu smo neprevazidjeni ! Neko rece da bi valjalo na Kubu plesati ipjevati i svaka mu cast i ja jednino to vidim kao rjesenje i sto god duze budem morao ovjde zivjeti to ce mi biti gore !
Eh draga moja, citam citam i citam, mnogo sam propustila, zato samo citam, gutam ovim ocima.Hvala sto postojis