Priznajem, teško se oporavljam. U ormaru nema njegovih stvari, nemam u što ubosti nos pa onda plakati. Da se ipak nađem sa \”finim, pristojnim dečkom koji će me večeras čekati u Lanterni u osam?\” Ivanine riječi.
Moram li odmah uskočiti u drugu vezu? \”Moraš!\”, urlikale su moje prijateljice. \”Zove se Anton ali ga svi zovu Tony.\” Ivanin glas zvonio je u mom tužnom uhu poput zvona na Trsatskoj crkvi. Tony? Tony kao Nobilo?
![\"Clint](\"http://www.rudan.info/wp-content/uploads/2012/06/clint.jpg\" "\\"Clint")
Namjerno sam se obukla kao da idem na tržnicu iako se nikad ne oblačim kao da idem na tržnicu kad idem na tržnicu. Bijela košulja, čista, traperice koje nosim za po kući, mjestimično čiste, crvene balerinke. Njegov zadnji poklon.
U Lanternu sam stupila u osam i petnaest i molila boga da se čovjek zvan Tony u međuvremenu izgubio. Zašto ja nikad ne znam reći NE? Antona nigdje na vidiku.
Volim visoke, mišićave muškarce, Clint Eastwood iz pedeset i neke junak je mojih snova. I volim kad muškarci izgledaju opako a da im je duša mekana, kad od njih na ulici bježe svi mužjaci obrijanih glava a doma u krevetu su nježni poput…Poput muža koji me ostavio.
Naručila sam makjato bez kofeina i čekala. Clint Eastwood je očito u nekom saloonu šlatao kurvetine ili u dvadeset nula nula za šaku dolara pucao u dripce koji nisu na vrijeme brisnuli.
Kroz vrata je ušla cura raščupane kose i suknjicom otkrivala ono što sam ja nekad imala. Popila sam kavu, bilo je devet, platila račun i digla se od stola. Prišao mi je s leđa.
\”Jeste li vi Ivanina prijateljica?\” Okrenula sam se. Tužan, umoran čovječuljak koji uvijek Clintu Eastwoodu izvlači konja iz štale gledao je u mene stidljivo se smiješeći. \”Jesam\”.
\”Čekam vas od pola osam.\” \”Onda ste mogli vidjeti kako ulazim.\” \”Da budem iskren, učinili ste mi se mnogo mlađom nego što sam vas zamišljao. Hoćemo li sjesti ili ste razočarani što ne izgledam poput Clinta Eastwooda?\”
\”O čemu govorite?\” Ivana mi je rekla da nemam nikakve šanse jer ste vi ludi za Clintom Eastwoodom.\” Kuja. \”Ja sam ipak bio uporan jer redovito čitam vaš blog pa mi se učinilo da vam mogu pomoći.\”
Isuse Kriste! Ja pišem blog da bih sebi olakšala muke ne otvorila vrata svih crvenih križeva u gradu. \”Hoćemo li ipak sjesti iako ne izgledam kao Clint Eastwood?\” Jebo te Clint na jurećem konju.
Naručila sam pelinkovac sa ledom, alkohol nisam pila stoljećima, ne podnosim ga. On je naručio čaj od kamilice. \”Izgledate sjajno, kao da imate četrdeset i devet.\” \”Iva vam je rekla koliko imam?\” \”Da, ali izgledate sjajno.\”
Kad je konobarica na naš stol stavila piće rekla sam joj da mi za desetak minuta donese još jedan pelinkovac sa ledom. On je rekao da njemu donese duplu rakiju.
Pogledao me. \”Naručio sam kamilicu jer mi je Iva rekla da je to vaše omiljeno piće, ja je nisam na jezik stavio još od šezdeset i pete kada sam imao jezivu virozu.
Povraćao sam, imao rijetke i česte stolice dva dana, oprostite, tri dana, zapravo kad razmislim, gotovo četiri dana, iz mene je sa prednje i stražnje strane izlazila samo rijetka, žućkasta tekućina. Da mi nije bilo majke, moje pokojne majčice, danas ne bismo ovdje sjedili.\”
Jeben gubitak za mene. Šutila sam i izlila u sebe čašicu. Bila bih progutala i led da je komad bio manji.
\”Moje je ime Perić, Filip Perić.\” Nasmijao se tužno i pokazao mi žućkaste zubiće. I ja sam se njemu nasmiješila, jebo te Bond, Filipe, James Bond!
\”Recite mi sve.\” Gledao me žalosno. \”Što?\” \”E pa kako ste?\” \”Dobro.\” \”Mislim, kako ste nakon svega?\” \”Čega?\” Ivani ću iskopati bar jedno oko.
\”Pa ostavio vas je muž, to nisu laki trenuci. Kad je mene ostavila Katarina, zaista na pravdi boga, kuhao sam, prao, peglao, vodio djecu u vrtić, uvijek sam odlazio u kupovinu namirnica u market i sam na tržnicu, kad je mene ostavila Katarina, ne samo mene nego i našu djecu, danas su to odrasli ljudi, mislio sam da će mi se svijet srušiti na glavu a, vidite, nije.
Živ sam, zdrav. Doduše to \”zdrav\” bi trebalo imati navodnike. Imam problema sa želucem, često podrigujem, srce mi je više manje okej, tu i tamo koja ekstrasistola, imate li vi ekstrasistole?\” \”Ne.\”
Jezik sam topila u pelinkovcu iz druge čaše. Pogladio je rijetku kosicu boje mišjeg repa. \”Sve jedem bez soli, povrće na žaru moj je omiljeni obrok, bez bijelog brašna, bez šećera, ponekad si napravim palačinke, čitao sam da se to povremeno smije…\”
Nasmiješio mi se tajanstveno kao da govori o povremenim seksualnim odnosima sa susjedovom mačkom. \”Ali sa vodom, mlijeko ubija sve osim teladi, jeste li znali za taj podatak.\” \”Jesam\”, naručila sam treći pelinkovac.
\”Ja sam vam se nekad bavio politikom, možda ste me vidjeli na televiziji, bio sam predsjednik če ge esa, mnogo smo obećavali ali se sve raspalo, politika vam je kurva, jeste li čuli za tu definiciju?
Oprostite što pred jednom damom izgovaram riječ \”kurva\” ali to ćete mi oprostiti jer je ipak bilo izrečeno u specifičnom kontekstu. Hoće li mi dama to oprostiti?\”, stavio je svoju ručicu na moju šapu.
\”Hoću\”, jezik mi je ludo plesao u ustima, u želucu su mi se valjala tri pelinkovca. \”Nije mi dobro\”, rekla sam. I nije mi bilo. \”Mislim da ću se ispovraćati, da će mi rijetka, žućkasta tekućina krenuti na prednji otvor.\”
Gledao me žalosno, pozvao konobara i platio. \”Hoćemo li?\”, stajao je kraj stola u svoj svojoj visini, metar i šezdeset, obuven u cipele kakve nosi Sarkozy. \”Nećemo li\”, rekla sam pentajući i naručila četvrti pelinkovac. Jebi se, Ivana!
Jebeni supermeni, uvek odlete pogrešnoj
http://novapolitika.blog.hr/2012/03/1630191688/feminizacija-muskaraca.html
aaaaaaaaaaaaa…. predobar!
Jebi se, Vedrana! Zar moraš da izlaziš sa takvim čovečuljcima, samo zato jer su ti to savetovale drugarice? Pored takvih, bivši će ti uvek izgledati još bolji, još pametniji, još… Otpati kao čovek tog bivšeg (koji, ustvari, ne zaslužuje da za njim patiš), tj, svoj mirni život s njim (samo ti znaš koliko je bio miran) i onda će se, kad budeš spremna, ali kad se najmanje budeš nadala, pojaviti neko ko te zaslužuje. I meni su se dešavale slične stvari. Muž mi je umro, ali kao da me je ostavio, jer lepo sam mu govorila da manje pije. Nakon nekog vremena svi prijatelji, rođaci, znani i neznani, navalili su da me upare s nekim. Kao da to ide tako… Jedan od tih potencijalnih je, shvativši ozbiljno sve ono što su mu o meni natrućali, čak poneo prsten svoje majke. Da me veri, tj, rezerviše na vreme, na prvom viđenju! Da li ti to treba? Ne treba! Sedi kod kuće i pati kao sav normalan svet, a kad sve prođe, tek onda ćeš biti dobra i sebi i nekom drugom. Ja sam patila skoro šest godina, a onda se, niotkud, pojavio divan čovek, zaljubio me u sebe i sad nam je divno, divno. Znaš kako narod kaže: strpljen, spašen. Ljubim te 🙂
ivana je prasica poslala te je na druženje nekom filipu da bi za sebe sačuvala clinta
Crvene baletanke su krive za sve!
Supermen ili bolje Superkreten je ipak imao nesto drazesno – ime.
Poslusaj Ljilanu.
U potrazi za izgubljenim vremenom
Još uvek ne verujem da je autobiografski.
Ni ja.
Da li vas i vaseg supruga zabavljaju ove gomile kometara?
Bolje i ”Perić, Filip Perić”, nego Tony, plemeniti Nobilo Tony
I sin se također smije..:)
Eh, moja Vedrana… Ako nas sve ne zajebavass… Prijateljice urlikale! Da je valjao ne ba ga Tebi pustile. I kada smo kod ‘valjao’, taj bivssi – da je valjao ne bi Te takvu ostavio. Pusti, uzzivaj!
U svakom slučaju šema je ista kod svih napuštenih, da li su žene ili muškarci.
Poz.
Bas sam se nasmijala,sorry Vedrana!Poslije napornog dana tvoja prica mi je tako sjela da mi ni utakmica Njemacka-Italija nije vise interesantna.
Carice!
Standardno dobra!Hmmm…mene ushićuju komenta(to)ri koji “kapiraju” da je sve u prvom licu-autobiografski!!!
@drass
“U svakom slučaju šema je ista kod svih napuštenih, da li su žene ili muškarci.”
S ogromnom razlikom sto kod napustenog muskarca sve traje krace jer se lakse odlucuje na novi “korak” (novu), dok zene osecaju teskobu nakon koje nastaje pauza, i tek kada se pojavi neko koji ce je uistinu ushititi, proslost ce pasti u zaborav.
Interesantno je da većina komentatora (za razliku od Vilme i još nekolicine) ne shvaćaju da se radi o literaturi, a ne o osobnom (i još aktualnom) događaju. Valjda to zabavlja Vedranu i čini je – čitanijom.
Ja bih komentirao dio teksta: “Volim visoke i mišićave muškarce. Clint Eastwood iz pedeset i neke…”
Volim i ja mlade i seksi cure od oko 20 godina (Brigitte Bardot iz pedeset i neke…) – ali, kad bi se razveo od svoje druge žene, ne bi mi palo na pamet da ozbiljno razmišljam o njima – jer sam navršio šezdesetu. Valjda se Vedrana šali…(koliko znam navršila je i ona šezdesetu).
Mene iskreno zadivljuju oni koji, u eri kompjutera, ne znaju šta je i zašto se piše BLOG, te misle da Vedrana objavljuje priče ili sedne pa vežba za novu knjigu (što možda i nije daleko od istine, uzimajući u obzir da u njenim knjigama ima dosta autobiografskog).
@Cukunio
Ma sve i da bi vam pala na pamet neka dvadesetogodisnjakinja, vi ne biste njoj. To ste zaboravili, je li?
Mene zadivljuje Vedrana.
Vedrana draga …
Kud letis pred rudu
Odahni
Dobila si sansu da sebi postavljas pitanja koja nisi odavno postavljala i da odgovaras na njih
za godinu i po dvije mozda i shvatis sta i kako zelis
Sretno
🙂
Ps usput te taman pisanje krenulo
Tema hiljadu
😀
Tonete u shund, Vedrana! “Spaghetti western-i” davno su izasli iz mode…
Vedranin blog nije njeno autobiografsko delo, ne treba očekivati napade preterane iskrenosti i igre razotkrivanja, već treba uživati u njenim visprenim opaskama, punokrvnom humoru, razgaljujućem šarmu.Inače, njen muž nema 48, već 55 godina.
Vedrana je odlicna spisateljica, a svaki pravi umjetnik radi eksperimente s publikom.
Pozdravite muza Vedrana 🙂
Draga Stella, pa vi ste jako dobro upuceni… u stvar? Da vi niste (slucajno!) “dama s pesekom”?
Nemam peseka, nemam ni mačku i mogu Vam reći pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nisam nemilosrdna otimačica muža ugledne spisateljice. No, intervjui su deo književnog posla i Vedrana je često intervjuisana u medijima za široku publiku. To nisu intervjui o privatnom životu, već najčešće dinamični, uzbudljivi razgovori u kojima Vedrana preuzima ulogu “savesti vremena”. Prilikom vođenja jednog intervjua ipak je otkrila novinarki detalje iz privatnog života, pa ako je novinarka izvršila svoju obavezu vernog prenošenja navoda sagovornika, Vedrana ima osam godina mlađeg supruga, advokata…
meni su najsmjesniji ovi sta sve znaju 🙂
Ak je pesek mladji od osam godina, ja bu ga adoptiral! Kaj bi se, siroto stence, patilo pokraj Rudankinog “bjegunca”, koji si voli njegovu “mamicu”, al’ mrzi peseke? Dajte nam sad jedan interview… s pesekom, Vedrana, da si znam je l’ bi, siroce, preslo k meni (imam i vrecice…)?
Ahahahahahaa!!!!
Obožavam Vedranu, jer gađa u centar i jer me uvek nasmeje svojim humorom, pronicljivošću, drskošću. Zar je bitno da li je lično ili je opšte, kad je tako istinito? Ni ne razmišljam o tome.
A, što se tiče bolovanja, tugovanja, žalovanja, da, mi , žene, sklone smo tome. Ja sad učim od svoje dece. “Klinka se klinkom izbija!” kaže moj sin. Ne dozvoljava sebi da dugo pati. I vidim da to deluje. Prepustiš li se patnji i tugovanju, gotova si.
kad bi to bio autobiografski roman, a ne dobar vic, bi neko rekao da ste i vi kurva, kao sve zene i princeze svita. ALI JA U TO NE VJERUJEM, JER KURVA NE BI NIKAD TO NAPISALA. dobro je…
kad bi to bio autobiografski roman, a ne dobar vic, bi neko rekao da ste i vi kurva, kao sve zene i princeze svita. ALI JA U TO NE VJERUJEM, JER KURVA NE BI NIKAD TO NAPISALA. dobro je…
Stella, odlično zapažanje!
Autorka često uzima prvo lice jednine kako bi delovala što sugestivnije a nama ostavila utisak proživljenog i dala nam uverljivi input da i mi njeno štivo proživimo na svojoj koži. Valjda ljude zbunjuje to što je njena literatura toliko životna da se umesto sa fantazijom lako može izbrkati sa životom.
Čak je i totalno nebitno šta je lično i u kolikoj meri, ako ta savest života tako uverljivo uspeva da popravlja kriterijume a rastvara stereotipe. Po meni, precizna i maštovita ironija koja sa lakoćom razgrađuje dogme i ruga se tabuima upravo je ključni događaj u njenim tekstovima…..