Ovaj tekst objavljen je 2.4.2003. godine u Nacionalu i kasnije u knjizi \”Kad je žena kurva, kad je muškarac peder\”. Aktualan je svaki put kada se dileri straha odluče baviti ženskim pitanjima.
![\"abortus\"](\"http://www.rudan.info/wp-content/uploads/2012/05/abortus.gif\" "\\"abortus\\"")
Dragi moj Ante, jučer sam te abortirala, kiretu ti je u srce uvalio mali, debeli ginekolog, ali, ne pišem ti zbog toga.
Uvečer sam ležala na kauču, pred televizorom, grčevi, bolovi, krv, htjela sam pogledati nešto što bi me opustilo, čovjeku, nakon abortusa, nije do teških tema. Kad, kad, dragi moj Ante, tema… abortus! Kužiš?! Osjetila sam potrebu, baš sam rekla sebi, super, suoči se, mamice!
Dragi moj Ante, misliš da nije fer da te zovem Ante kad sam od starta znala da se nikad nećeš roditi. U
pravu si, ali, želim ti pisati, ne mogu ti napisati, dragi moj Abortusu, a Ante, tako se zvao Darkov djed, Darko je tvoj tata, taj djed je imao velike uši, da si se rodio, možda bi i ti imao velike uši, nema veze.
Dakle, Antiša, ležim ja tako na kauču, bolovi, grčevi, krv, tablete, kad, njih nekoliko, u pola glasa, abortus, abortus… Ljudi na ekranu često razgovaraju o abortusu, to je omiljena hrvatska tema. Uvijek
se govori u pola glasa, gotovo šapuće, iz poštovanja prema abortusima, nećeš urlati, kad govoriš o pokojnicima. U tim ekipama su žene, pola ih je za, pola protiv, voditelj je uglavnom protiv ali to skriva, on je tu zbog teme, njegov stav nije bitan, tu je i svećenik, ne možeš o abortusu bez svećenika.
Gospodin u crnom ili tamnosivom govori u pola glasa, ne gleda nikamo, gleda svakamo, kao Majka Božja na zidu muzeja, kud ti skokom, ona okom, dakle, svećenik. Kratak uvod, na početku mali film, da ljudi, koji ne znaju što je abortus, na brzinu saznaju. Širi se ušće, uvaljuje kireta, vuče van, gotovo. Toliko o tehnici.
A onda, moj Ante, onda su sinoć prešli na suštinu. Da li je abortus ubojstvo ili je to… Ili je to… Uvijek ista priča, svećenik i voditelj očima govore, kuje, zovite to kako hoćete, ubile ste ljudsko biće. Ustima govore isto to, samo drugačije.
Onda se feministice, uvijek se diskretno da na znanje da su gospođe feministice, brane. Ne, ne, nismo mi ubile, to nije ljudsko biće, to nije osoba, ne, ne! Misle da ti, moj Antiću, nisi bio osoba kad ti je kireta kiretirala glavu, nego si bio fetus, embrio… Tako nešto.
Pa onda blablabla. Da li je ono u trbuhu osoba, jest, nije, jest, nije, staro deset tjedana nije, staro deset tjedana jest, to je od starta osoba, je, nije, blablabla… Okej, na kraju se slože, ono što mi žene u trbuhu nosimo na abortus, jest osoba i nije osoba. Pa se ide dalje.
Velečasni, pita smjerni voditelj, da temu sagledamo iz svih pravaca, a ako netko ženu siluje ili je pojebe otac, da li Crkva tada daje ženi pravo na abortus? Bože dragi?! Kakvo pitanje?! Koja provokacija?!! Nije Crkva institucija koja danas misli jedno, sutra drugo, kako se kome digne!
Svećenik spušta glas, pa kaže, silovanje je veliki, veliki grijeh, abortusom, dakle, manjim grijehom, grijehom, želim reći, grijehom se ne može izbrisati grijeh!! Draga moja, i kad te pojebe tata, o popu da se ne govori, nosi, rodi, bori se s predrasudama, to je život, to te dragi Bog iskušava, zašto tebe, pitaš, nitko ne odgovara, bla, bla, bla… Moj Antiša!
Kako je ovaj svijet zajeban, budi sretan da se nisi rodio, budi sretan! Gledala sam ih sinoć, pa mi je palo na pamet, ej, zlato, ovo je prilika, rane su mi friške, aj da ti mama kaže, tebi, jebeš druge, što o svemu misli.
Stari, govorit ću s tobom ko sa sinom, stari, ja sam te ubila. Ne opterećujem se eufemizmima, ne serem sebi kako nisi bio osoba, ne mogu ti lagati i biti licemjerna, ipak sam ja tvoja mama. Antiša, ja sam te ubila!
Ali, slušaj vamo, ne osjećam se krivom zbog toga. Mi ljudi smo ubojice! Čitava ljudska i crkvena povijest je povijest ubijanja. Antiću, ubila sam te jer znam da će mi život, bez tebe, biti ljepši. Toliko o tome.
Zašto ostale mame to zovu drugim imenima? Zato što im muškarci jebu mater, nabijaju im osjećaj krivice! Govore im, vi ste ubojice, ali, mi muškarci vam opraštamo, stavit ćemo u zakon da vaša nerođena djeca
nisu osobe, imajte alibi, kuje, kad budete primale kirete!
Dragi mužjaci. Dragi, o, dragi, dragi mužjaci. Dragi, o, dragi, plemeniti mužjaci. A kad oni ubijaju, kad popovi blagoslivlju topove i šeću Hrvatskom s velikim pištoljem oko debeloga pasa, oni nisu ubojice?! Antiša, ako govorimo o ubojstvu, koje ubojstvo je okej, a koje je zločin? Ubiti Neprijatelja je obrana zemlje, napraviti abortus je ubojstvo?!
Moj Antiša, vidiš li u kakvom svijetu nećeš živjeti?! Da li vidiš kako ništa nisi izgubio?! Dobro, dobro, znam da ne vidiš, jebi ga! Kužiš što ti mama kaže? Svi ubijaju, muškarci, ratnici, popovi, ubijaju. Svi do jednoga! Samo mi žene, kad ubijamo, moramo nositi križ ubojice ili zamatati ubojstvo u teoriju o osobi.
Moj Antiša! Žene su, kad ubiju, ubojice, muškarci su, kad ubijaju, heroji. Eto, to sam ti htjela reći, bebo moja.
Pozdravlja te tvoja mamica i tvoja ubojica.
Genijalno napisano! Vedrana ti si carica!
Koji genijalni um. Tako nešto sastaviti. Toliko pronicljivo, realno, iskreno. U istom tekstu ti navrnu suze, smijeh..
Ja nemam te riječi za objasniti divljenje i cijenjenje.
Stvar je u tome što se ništa ne mijenja ovim rečenicama, ali barem duboko u sebi znaš da ima još normalnih, da nisi sam u ovom “zajebanom svijetu”.
Razlika je što žena ubija svoje dijete , a to dijete ima i tatu , znači moraš biti krajnje đubre da to napraviš , dok vojnik ubija neprijatelja .
Nastavimo s tom logikom. Taj neprijatelj ima mamu, tatu i prijatelje, a lako moguće da ima i djevojku/dečka i djecu.
Ako moraš biti smeće da ubiješ nerođeno dijete, onda si kozmički radioaktivni otpad da krkneš odraslu osobu.
ZAR JA NISAM ŽENA?
Sojourner Truth
Ovaj čovek kaže
da ženi treba pomoći kada ulazi u kočiju
i preneti je preko bare,
i da žena uvek treba da ima najbolje mesto.
Niko mi nikad nije pomogao da uđem u kočiju,
ili da pređem preko bare,
niti sam igde imala najbolje mesto…
Pa, zar ja nisam žena?
Pogledajte me!
Pogledajte moje ruke!
Kopala sam i sadila
i skupljala u ambare
i nijedan mušakarac mi ravan nije bio…
Pa, zar ja nisam žena?
Mogu da radim
i da jedem koliko i bilo koji muškarac –
i da istrpim bičevanje –
Pa, zar ja nisam žena?
Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih
gotovo sve prodaju u ropstvo.
I kad sam ispustila majčinski krik,
samo me je Isus čuo…
Pa, zar ja nisam žena?
Ovaj mali čovek u crnom kaže
da žena ne može da
ima ista prava kao muškarac
jer Isus nije bio žena.
A kako je vaš Isus nastao?
Od Boga i od žene!
Muškarac nije imao ništa s tim!
Ako je prva žena koju je Bog stvorio
imala snagu da ceo svet okrene naglavačke,
onda će sve žene zajedno imati snagu da ga vrate na pravo mesto.
Ove reči izgovorila je jedna hrabra od ropstva odbegla crnkinja i zauvek se upisala u knjigu najboljih govornika ikada.
Meni izgleda da gospođa Vedrana Rudan želi da kaže da je zlo kad se dete ubije, ali i da je zlo pustiti ga da živi, jer da je život težak i surov. Da li je još neko ovako razumeo gospođu Vedranu?
Vedrana, briljantna kao i uvjek! Gazi stoku primitivnu barem riječima kad ne možeš drgačije! Samo napred!
Ja sam izvukao ovo:
Život je težak i surov, ljudi (muškarci) su ti koji su ga takvim načinili.
Društvo je licemerno.
Nema dobrote.
Nema ljubavi.
Jebeš život bez iste.
Btw ovo je mnogo dobar tekst! Postavlja životna pitanja koja se potom roje.
@Pacceka .. u pravu si skroooooooooooz …
Ja prvenstveno zaključujem da ju smeta licemjernost svećenika, koji istovremeno blagoslivljaju ratnike koji ubijaju za “obranu zemlje”, a osuđuju ženu kada ubije dijete u sebi.
Za abortus može postojati mnogo razloga i ona ih ne opravdava, možda pruža razloge, što nije ista stvar.
Ubojstvo je ubojstvo, bez obzira na razloge.
Po Vedrani , najbolje da svi ubijemo svoju djecu i spasimo ih ovosvjestkih muka!? Tipično razmaženo ateistička spika . Ako nije sve super u životu , to je nepravda.
Ne kužim kako netko ne može shvatiti razliku kada vojnik ide na vojnika i kada majka ubije svoje dijete ?
PRAVO U SRIDU!!! Aktuelno i razotkrivajuće do srži ! Vedrana Rudan je GLAS RAZUMA na prostorima ex-Yu, ALI OVAJ PUT JE NISAM DOBRO SHVATIO! Kao hrišćanin – veliki sam protivnik čedomorstva izuzev u slučaju zaštite života majke, incesta, silovanja i drugih teških situacija.
Slušao sam da su neke žene išle na abortuse i do 12 puta. Nemojte sada reći da su za to samo krivi muškarci. GAVNI KRIVCI SU ŽENE koje se ne čuvaju i koje ne mogu da kontrolišu svoje nagone.
Te žene su HLADNOKRVNE UBICE svoje dece!!! To je 100 puta veći zločin nego ubistvo u ratu. Ogromna većina ljudi u ratu ubijaju iz straha da ne budu ubijeni. Samo mali broj monstruma ubija iz mržnje i zadovoljstva. Nisu li i lovci ubice životinja u miru!
Ne mogu i nikada neću moći da shvatim te žene, devojke koje se odlučuju na to samo iz nekih banalnih razloga. Zar je lakše ubiti sopstveno dete nego staviti tabletu ili spiralu. Nemojte opet reći da su krivi SAMO muškarci!
PITAM ŽENE UBICE SVOJE NEROĐENE DECE DA LI SU SE IKADA ZAPITALE KAKO BI TO UBIJENO DETE IZGLEDALO, KAKVE BI IMALO OČI, KOSU, KAKO BI IZGOVARALO REČ MAM I TATA. DA LI BI BIO DEČAK ILI DEVOJČICA. KAKAV BI BIO NJEGOV DEČJI OSMEH?????????????
Ko ima pravo da živom biću oduzima život? Samo Svevišnji – ako ga ima – i država, sud ako je oduzeo život nekom drugom.
Vojnik koji u ratnom metežu ubije zarobljenog vojnika koji je možda pre toga ubio ko zna koliko drugih je zločinac, a ŽENA KOJA UBIJE SOPSTVENO NEROĐENO NEVINO DETE JE NEVINA ?
Kakav li je to svet, kakva li je to pravda. Te žene se ne boje Boga, a ljudi se ne stide. Izgleda kao da je abortus ubistvo iz milosrđa – ovaj svet je surov – pa ga spašava od njega. Neko reče da je: OVAJ SVET (ŽIVOT) ISTO TOLIKO LEP KOLIKO JE I RUŽAN! Strašno, to je samo pranje savesti, traženje opravdanja za ono što se ne može opravdati. Dakle, lakše je ubiti dete nego staviti spiralu, ili tabletu. Kakva ženska logika.
Teško je o ovome ostaviti komentar kao muškarac…. ali čudi me što pilule ili kurtoni se ne koriste tamo na balkanu. Ipak su jeftiniji od abortusa.
Već drugi dan se osećam bedno zbog ovog teksta. Prvo sam osetio nelagodu zbog načina na koji se Vedrana obraća Anti, a sad znam da mi je neprijatno, jer nisam na taj način razmišljao o abortusu. Nisam davao važnost toj materiji, jer žene u našim republikama imaju slobodu izbora i na njihovu savest je išlo sve, od koristi do štete abortusa. Da sam ranije pročitao ovaj tekst, drugačije bih mislio i reagovao u nekim situacijama, gde sam, sad shvatam, pogrešio. I pored mučnosti, koju osećam, moram se usprotiviti nekim komentarima. Na temu, koji je veći zločin, ubiti fetus ili vojnika, ne slažem se sa teorijom da je veći greh ”ubiti plod”. Ne zna se tačno kada duša useljava u neko telo. Dve su teorije.Jedna kaže da se duša useljava u telo rođenjem bebe, u trenutku rastanka majke od deteta i presecanjem pupčane vrpce. Druga teorija tvrdi da se to desi u trenutku oživljavanja ploda. I savremena medicina tvrdi da oživelo dete reaguje na raspoloženje majke, ali niko ne kaže da plod , pre oživljavanja, pripada ovozemaljskim bićima i da se smatra ličnošću. Po tom principu, mogli bismo i spermu smatrati čovekom. Svaka masturbacija bi se mogla smatrati genocidom.
Vojnika majka i otac upoznaju, vide mu osmeh,lice, oči. To stvorenje se zavoli, vaspitava i neguje. Uz sve što napišem ne zaboravite reč ”volim ga više od svog života”. Proživljavaju se dečije bolesti, strahovi od svega i svačega i uz sve to tone ljubavi. Uloži se u njegovu ishranu, vaspitanje, obrazovanje, garderobu i u šta još ne.
Onda se pojavi neki Milošević, rekavši ”Ne sme niko da tuče srpski narod”. Kupi na slepo ljubav i oduševljenje celog naroda i povede ga u besmisleno ubijanje i pogibije. Hiljade momaka bez shvatanja zašto to rade, ubija nečije sinove i gine u strahu. Pogibijom vojnika se gubi smisao života roditelja , sestara, braće, baka, deda i prijatelja. Za nekim vojnicima plaču cele ulice, sela, gradovi. Za svakim vojnikom pati veliki broj ljudi, što nije slučaj ni za jednim kiretiranim plodom. Ne branim abortus i mislim da je lična stvar svake žene da li će roditi. Nekima je bolje da ne rode (narkomanke, psiho labilne osobe i teški bolesnici). Poseban problem su deca siromašnih roditelja. Daje im se po 10 EUR , pa kad ih ne uspevaju ishraniti deca budu oduzeta od roditelja i predata hraniteljskim porodicama. Toj porodici država daje oko 400 EUR mesečno, što omogućava socijalnim radnicima da reketiraju hraniteljske porodice, tražeći procenat po detetu. Mnogo je razloga, koji brane ovu teoriju, a pored dobre volje, ne mogu naći valjan razlog koji bi podržao onu, drugu teoriju. Osim , možda taj da su bespomoćni. I vojnici su bespomoćni u trenutku pogibije.
Odvukla me tema, pa sam zaboravio najbitnije.
Poenta mog javljanja je trebala biti ta, da svaki vladar nekog naroda mora učiniti SVE da do rata ne dođe. Ako je neizbežno, neka rata bude. Ni jedan od naših ratnih lidera ne sme stati pred ogledalo i pitati ”Ogledalce, ogledalce, jesam li učinio sve”?
“Antiću, ubila sam te jer znam da će mi život, bez tebe, biti ljepši. Toliko o tome.”
“Kako je ovaj svijet zajeban, budi sretan da se nisi rodio, budi sretan!”…
U prevodu, posto ti vise ne mozes biti sretan, ja cu kao tvoj ubica biti sretna umesto tebe. Da li je ovo licemerje?
Mi se zaista u svetu ostvarujemo kao licnosti ziveci u zajednici, u kojoj bi kroz nas odnos sa drugim pojedincima, a na osnovu njihovog ponasanja i njihovih dela, trebali da menjamo sebe u pozitivnom smeru.
Ukoliko za svoje postupke budemo trazili opravdanje u postupcima drugih, onda je bolje da u startu ubijemo sebe, jer sa takvim stavom ostajemo deo zabokrecine u kojoj covecanstvo pliva. Ovo vazi kako za vernike, tako i za evolucioniste(darviniste). Jednima je Bog porucio da se menjaju na bolje, drugima je to porucila priroda.
A vi dragi moji birajte, hocete li traziti opravdanje za sebe kriveci druge: muzeve, majke, oceve, svestenike, vojnike, drzavu, masone…., ili zelite biti drugaciji bez tetovaza, pirsinga i ludih frizura.
@Mićko says:
07:23 on May 25th, 2012
PRINCIP ZAMENE TEZA NA DELU!
Napisao sam celu jednu stranicu o OZBILJNOJ TEMI. Između ostalog sam napisao samo jednu, sledeću rečenicu – pitanje:
“Vojnik koji u ratnom metežu ubije zarobljenog vojnika koji je možda pre toga ubio ko zna koliko drugih je zločinac, a ŽENA KOJA UBIJE SOPSTVENO NEROĐENO NEVINO DETE JE NEVINA ?”
Od sve priče MIĆKO se zakašio za nju i ceo post je pisao o vojnicima i ratu, ali nije propustio da pomene i Miloševića, a glavnu tezu u postu je eskivirao.
Kakve veze ima Milošević sa aburtusom i je li on sam kriv za sve nesreće na ovom svetu ?
O principima principijelno, a o činjenicama/čimbenicima – činjenično!
Mićko, znam da nije bilo zlonamerno, samo si se zaneo! Oprošteno! Idemo dalje: “Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo – u ubijanju – čak i nerođene, ali i rođene dece!”
MAJKA, KAKO TO GORDO, ALI PONEKAD I GORKO ZVUČI!
Diogen
Hvala…
Diogen
Znaš onaj problem, kad ti neko dira policu ili orman sa knjigama, ne možeš ništa naći. Tako je i sada u mom slučaju. Jeste me odvukla tema, ali ja znam kakav je red ili nered u mojoj glavi. Tebi se izvinjavam, što si se prepoznao u mom postu. Mislio sam na mnoge, koje znam, koji zastupaju tu tezu. Nisam mislio na tebe. Samo si me podsetio na neke ljude o kojima sam pisao. Znaš i onu tezu da svaki čovek misli da su svi ljudi baš kao on. Tako sam i ja pomislio da svi znate ono što i ja. Nesporazum izbije kad se ispostavi da nije tako a konciznost nanese štetu i meni i tebi. U svakom slučaju, hvala što veruješ da nisam bio zlonameran. Meni i dalje ima smisla, sve što sam napisao. I ima veze jedno sa drugim. Možda ne bi bilo tako, da znam ono što i ti, ili bi bilo obrnuto tvoje mišljenje, da znaš što i ja. Ala serem, a?
@ micko – … sad se malo odmori, micko. ali, prvo – jedi! 🙂
Primjetio sam da su svi oni koji su za legalizaciju pobačaja već rođeni.
MR,
Odlično zapažanje!
Čak šta više, rođeni su i mnogi “abortirani” koji danas posle niza ubilačkih ekonomskih mera trijumfalno zagovaraju legalizaciju rađanja. Verovatno Iz razloga što je proizvodnja “porodice” toliko opala da je dovedena do tačke uvođenja državnih subvencija kako bi se podstakao njen reprogram. Blago nama dok nam “abortirani” kontrolišu razmnožavanje…
mislim da je poanta u tome što u životu; ne samo da ništa nije crno ili bijelo- već da su ljudski pogledi na svijet međusobno dugačiji. svatko percipira stvari na svoj način.
a najlakše od svega je zapaliti lomaču.
nije to samo abortus u pitanju, u pitanju je svaka stvar koja nas okružuje- i na kraju ispada da je nerealno uopće očekivati da će se u ljudima išta promijeniti. naprosto nam je u krvi da sudimo i osuđujemo.
vedrana, u svakom slučaju, hvala na tekstovima koji ne dopuštaju da nam mozgovi zakržljaju..