Jučer sam nazvala starački dom u Zadru. U slušalici sam čula grubi, ženski glas. \”Dom!\” Ni dobar dan, ni izvolite, ni što vam treba… \”Dom!\” Čovjek rijetko naziva državne ustanove kad nije u frci zato bi državni zaposlenici morali biti pristojni, da nama, siročićima, olakšaju život formalno kad nam ga stvarno uništavaju na sve moguće načine. \”Dom!\” A \”dobar dan\”?
![\"Baka\"](\"http://www.rudan.info/wp-content/uploads/2013/01/baka.jpg\")
Vukovarska škola \”Nikola Tesla\” je odvratan svinjac u koga bi djeca morala ulaziti svaki dan iako su uvjeti u toj zgradi gori nego u koncentracijskom logoru. Ne od jučer. Tek ovih dana roditelji su skupili hrabrost pa svoju djecu više ne šalju u tu ledenu rupu.
Centri za socijalni rad su ustanove u kojima, kako mediji javljaju, uglavnom rade cinične, lijene, opasne osobe koje uopće nije briga što se dešava sa ljudima o kojima bi morali brinuti. Podvode se maloljetnice, u najstrašnijim mukama umiru bebe, roditelji luđaci prebijaju svoju djecu, alkoholizirani ili trijezni.
Šutimo.
Dječji vrtići su prostori u kojima jedna ili dvije \”tete\” brinu o tridesetoro djece. Mi koji imamo jedno trogodišnje unuče znamo što znači osam sati paziti da se ne udavi, ubije ili razbije ruku ili nogu. Tridesetoro?!
A stalno skupljamo lovu za jadnu afričku dječicu. Srećom, to će vam reći svaka \”teta\”, postoje kozice, zaušnjaci, prehlade, upale pluća, proljevi, uši, pa te očajnice najčešće vode brigu o \”samo\” dvadesetoro djece. Što te jadnice mogu raditi s tom djecom u tim uvjetima?
Šutimo.
Ako pozoveš hitnu a na podu ti leži osamdesetogodišnji otac koga je pokosio moždani udar, budi na sve spreman. Kad je moja majka ležala pokraj kreveta samo su je pogledali i vratili se odakle su došli. Da nismo potegnuli vezu nikad nam se liječnik ne bi ukazao na kućnim vratima. Nisu prepoznali njenu bolest, proglasili su je ludom tako da je umrla od raka u najstrašnijim mukama, a nas su do njenog posljednjeg časa ubjeđivali da je samo dobra glumica koja želi pažnju.
Šutjeli smo.
Bolnice nam izgledaju poput ubožnica iz Dickensovog doba. Nema toaletnog papira, sapuna, posteljine, žohari opušteno šeću po kolicima kojima se u bolesničke sobe unosi takozvana hrana.
Šutimo.
U osmogodišnjoj školi svi učenici moraju proći sa pet nula ako se žele upisati u srednju školu. Učiteljice i učitelji umrežili su se tako da nema šanse da bez instrukcija naučiš koliko su dva i dva.
Šutimo.
Srednja škola. Opet instrukcije. Fakultet. O njima je već sto puta sve rečeno. Mito, plaćanje ispita širenjem nogu, zna se točno koliko koji ispit u Hrvatskoj košta.
Podnosimo.
Zašto? Zato jer se ministrima i ministricama koji mjesečno više potroše na garderobu i šminku nego prosječna porodica na hranu i režije jebe kako mi živimo. Ne vide ledene škole, ušljivu djecu, gladne bolesnike, usrane starce, jebežljive sveučilišne profesore.
Mi, sluge njihove pokorne, u dvadeset godina nikad nismo digle glas. Ono, da smo baš svi, ma u kom dijelu Hrvatske živjeli, ujedinjenim snagama zaurlali, dostaaaaa višeeeeeee! Zaslužili smo sve što nam se dešava.
Ako nam nije problem vaditi uši iz kosice naše djece, gledati u staračkim domovima gnjile starce, slati djecu u porušene, ledene vojarne neka uče da \”imamo Hrvatsku\”, onda smo dobili što smo zaslužili.
Zato, neka nam nafrakana gospođa ministrica Milanka Opačić u Dnevniku obećava da se više u Hrvatskoj malu djecu neće prebijati, ni curice podvoditi, ni bebe puštati da gladne umru.
Bože, kako je ta žena bila lijepo obučena. Krasno našminkana. I tako ozbiljna i zabrinuta. Nadam se da nije imala problema kad se nakon nastupa kroz snijeg i led našim audijem probijala do…
Gdje oni žive?
strasno a istinito…. kako objasniti debilima da primaju radnike na posao a ne neradnike preko veze…. kako objasniti biracima da ne biraju hdz ili sdp kao da su oni bogom dani? kako, ma znas sta ‘ko nas jebe kad smo glupi…!!!!!!
na zalost jedna je vedrana. jel moguce da samo ova zena ima petlju govoriti otvoreno o stvarnosti koju svi zivimo. svi mi , ne oni. oni , na svim stranama, lepo zive na nasim grbacama, polomljenim.
Tuga 🙁
Farsa, draga moja ………farsa! I ovaj tekst je afirmativan: nikoga ne kažnjava riječima samo spominje…………Tako je to!
Zemlja u kojoj žive opačičke i ostala družina zove se – Diznilend.
Šutimo. Podnosimo. Trpimo. Šutimo a zvona zvone!!!!!!!!!!
Naš skupi život jeftino hoda…toliko demokratije ,toliko sloboda,izrečenih,ne učinjenih,podjele na dobre i loše,a zlo vlada..Ko je kriv?
U ovom tekstu bi trebalo promeniti samo dve stvari..
1..preformulisati rec ‘Hrvatska’ u..drzava, smetljiste, vukojebina, crna rupa..
2..izbaciti ime ministarke..
Tako bi tekst mirne duse mogao da se odnosi na svaki exYu otpadak bez razlike..
Svaka cast Vedrana..kao i uvek, pravo u metu..
Kad sam 10′ bio u KB Dubrava zamolio sam medicinsku sestru, da mi posudi na korištenje bolničku pidžamu. Izderala se na mene, da “oni nisu socijalna ustanova, već bolnica i da si je izvolim kupiti”. Poslije mi ju je dala druga, pristojnija sestra. Međutim, tada sam shvatio da mi zapravo nikada nismo imali referendum o tome želimo li biti u divljem kapitalizmu, ili i dalje u neurednom socijalizmu. Socijalističko uređenje nije bilo bajno. Dapače, i u njemu je bilo puno nepravdi, no imam dojam da je bilo humanije od ovog sadašnjeg sistema. Pogotovo sada, kada su od Nove godine iznova uveli verbalni delikt. To je zasada najbolji dokaz da od raspada Juge neprestano živimo u prividnoj demokraciji, oligarhiji političkih i kapitalističkih lopova, kako u Saboru, tako i u raznoraznim firmama i korporacijama. A mi i dalje šutimo! Što mi više šutimo, elita je sve pohlepnija i okrutnija. Vidi da se ne bunimo, pa je njihova pohlepa i bešćutnost sve veća i veća. Što se treba dogoditi da naša šutnja prestane? Gdje joj je granica??? Konc-logori sa krematorijima za neistomišljenike!?
Drugarice Šamile, Vi ste u pravu…
Boze, kuda ide ovaj svet i u sta smo se to pretvorili? Tuzno, jadno, strasno da nemoze biti gore…Vedrana kao i uvek gadja u metu.
Bravooo Vedrana opet si pogodila u sridu!
RAMIZA, PITAS KO JE KRIV?- TI, PA ONDA JA I OSTALA STOKA. DOBORO KATA STO PRIZNAS DA SI I TI OTPADNIK exJUGE, KOJU SMO SVI MI- DJUBRAD NACIONALIDIOTA, POTRGALI. A TO STO KAZES DA JE HR. VUKOJABINA- CRNA RUPA- MA TO SE ODNOSI NA CILU JUGOSLAVIJU. NA TAKO SAVRSENO IZVEDENOM POSLU, ZAHVALIMO SEBI SAMIMA, PA I JOS VISE RODITELJIMA I STAROJ GENERACIJI. NAPILI SMO SE KRVI I TO NAS DRZI NA ZIVOTU- NE NA DNU, NEGO MALO ISPOD DNA SEPTICKE JAME. N I K A D SE NECEMO POMAKNUTI, N I K A D POSTATI LJUDI… DO ZADNJEG.
-ZA OSTALO, JEDNOM DRUGOM PRILIKOM…
Šta reći, a ne zaplakati. Iako mislimo da se mnogo razlikujemo, čitajući Vaše tekstove, jasno mi je da razlike ne postoje. Ista situacija!
Mozes slobodno u sve ovo , umesto Hrvatske , staviti Srbiju , i nisi nista pogresila
Perfektno napisano zaista!!!!!!!!!!!!!!!!
Gospodjo Rudan, nije nista bolje ni u Jadnoj nasoj. Nemojte da kukate! Bice gore!
Isto je i u Crnoj Gori. Identično
realnost naseg smrdolenda ih libe dih frojlan vedranela:)
Kak bi vi croati rekli U SRIDU. sve vzi i za Srbiju.
Neki dan je bio prilog na TV o slučaju zanemarivanja djece u Slavonskom Brodu, kada je preminula beba. Mislim da je tada novinarima govorila baka djevojačica. Sve u svemu, žena je spomenula kako je njen sin slikao rane na tijelu zanemarivanog djeteta. Zaprepastio me je komentar koji je čovjek tada dobio, mislim od strane policije, da kako može slikati golo žensko dijete. Dakle, po mišljenju naših organa reda, od brižnog oca pretvorio se u nastranog manijaka. Ne tvrdim da je izjava te bake točna i da možda nije namjerno tako sročena, ali mi nekako vuče na možebitnu istinu, jer je dovoljno blesava da bi mogla biti i istinita.
a kad se požališ na dom, kažu, idi gdje ti paše, ili ti digne cijenu, kad se požališ na vrtić, djete ti upišano cijeli dan, kad se požališ na fakultet, kćer ti padne ispit, pa se ti žali na uštrp svojih voljenih, ako imaš hrabrosti, jer zbog tvog jezika pate tvoji, a ništa nisi promjenio
POSTOVANA KIRA, VASA IZUZETNA IZJAVA, POKAZUJE DA IMATE SAVJEST I SUOSECAJ PREMA ZRTVAMA, KOJI MI NELJUDI, OCEVI, MAJKE, BAKE…SVI U JUGI, A POSEBNO U HRVATSKOJ, CINIMO SA “ANGELSKIM” IZRAZOM LICA, DO GROBA-I JA, I TI KOJI TO CITAS. POSTOVANA KIRA, POKUSAVAM BITI PROROK…–AKO VASA IZJAVA BUDE OBJAVLJENA U MEDIJIMA SVAKOG SATA TOKOM GODINU DANA, MOZEMO OCEKIVATI DA SAMO NAKON 100 GOD. CE SE IZ NAS MRTVIH LESEVA, KOJI SE KRECU, JEDU SVINJE I PUNE WC, CE SE SIGURNO OTREZNI I NECE SLATI SVOJU DICU DA STOPIRA KAMIONE, NITI CE DJEVOJCICAMA KUPOVATI SDP-JOVANOVICEVIH KONDOMA DA SE TUCAJU PO PORKOVIMA, STVARAJUCI COVECULKE I ZARAZE. ZIVIO SDP “ODGOJ” SMRTI…
Citam ove vase postove na prezentiranu Vedraninu temu i imam potrebu nesto da kazem, jer me te socijalne teme nesto cackaju. Sa sigurnoscu i velikom strascu mogu za sebe reci da nisam jugonostalgicarka, ali postoje neke cinjenice koje su takve i one se ne mogu izmeniti. Sta hocu da kazem? Imam dosta dobro pamcenje i retko kad zaboravljam lose stvari, a dobre jos manje. Kada je na celu nase zajednicke drzave bio premijer A. Markovic 1989. i 1990 godine, nasa zajednicka drzava je dugovala sedamnaest milijardi dolara, sto i nije neka cifra bila, jer smo mi bili ozbiljna drzava. Cak nasa vlada nije ni trazila grejs period od MMF, i londonskog kluba kojima smo dugovali pare, jer smo to relativno brzo i na vreme vracali. Ako se secate. tada su nam prosecne plate bile izmedju hiljadu i dve hiljade maraka. Automobili, namestaj, bela tehnika i putovanja su bili apsolutno svima dostupni na ovaj ili onaj nacin. Sada, nase zajednicke drzave zajedno duguju preko sto milijardi dolara, (namerno pisem slovima, da ne bude zabune), mozete mi verovati na rec, jer i uglavnom kada nesto iznosim, trudim se da to budu tacne i pouzdane informacije. Sta to znaci? Uvecali smo desetostruko nas dug, bez ikakve nade da ga vratimo u neko dogledno i pristojno vreme. Vi Hrvati mislite da cete ulaskom u EU poboljsati vas zivot, neka vam je sa srecom, mi mislimo da cemo koketiranjem sa Rusima i sada sa Arapima nesto produzuti, hocemo, samo duboku agoniju. Nase vlade i politicari koje smo mi legitimno izabrali ne samo da su popljackali i unistili ono zdrave ekonomije, nego su nam i pokoljenje zavili u crno. Dok smo bili zajedno, kruzile su price,strani i domaci turisti u Hrvatsku na more, a zaradjene pare od turizma u Beograd, pa dalje, bere se i otkupljuje voce i povrce u Srbiji, salje se u Sloveniju na pakovanje i preradu , pa se kao gotov proizvod vraca u Srbiju i ostale republike prodaje po petostruko vecoj i skupljoj ceni. Pa prica o tome kako je nas penzioni fond otisao na izgradnju auto puta Bratstvo i Jedinstvo kroz Hrvatsku i Sloveniju. Pa svi oni zemljotresi u Bosni, Skoplju, Crnoj Gori i fondovi koji su osnovani u to ime, takozvani *Fondovi solidarnosti*. Sto kazu moji matorici, 10 godina se to otplacivalo, pa majku mu, gde su te pare? Sta se desilo sa nasim parama i nasom prosloscu? Gde je to oroceno i ulozeno?
Kompletan politicki establisment je uspeo za dvadeset godina da unisti, popljacka i devalvira sve sto je funkcionisalo i sve sto je valjalo uzduz i popreko sirom bivse zajednicke drzave, zarad one setence , da budemo svoji na svome. Eto, sad imamo sopstvene zdravstvene fondove, pa ocemo drzavne ili privatne lekarske ordinacije, to vazi i za apoteke, i za fakultete, i za skole, ma, vazi za sve. Eto kod nas ovde u Srbijici pre neki dan izgoreo staracki dom, grejali starce na grejalice na -10. Ma sta ima veze, neka crknu. Sad smo svoji na svome, nikad manji, nikad bedniji. Vidim sad se iz Rijeke seli vlasnik italijanske firme u Nis. Ta firma je sila odecu za najvece modne kuce u svetu. Naravno, plate nije isplacivao radnicima, nego je za bozicne i novogodisnje praznike spakovao masine i preselio ih u Nis, kaze tu ce mu poslovanje biti bolje, pogodio se za manje plate pa mu je to isplativije. Sirote radnice kazu, da ce doci u Nis po svoju platu, sto im gazda duguje. Veruju da ce je dobiti. Ja nesto ne verujem.
Sami smo krivi, natovarili smo sebi vrhunske hohstaplere i lopove zeljne vlasti, za vrat,koji sede zajedno i osmisljavalju kako ce da nam ukradu i ono sto jos nismo zaradili, a mi kukamo i stojimo iza ovih ispoliranih recenica, jer smo umorni i od zivota i od mizerije u kojoj se batrgamo tolike godine. Dokle?
Poštovani Domagoj Bogoljub ne treba ići kroz život ogorčeno i ljuto. Danas se nitko ne obazire na nikoga i nitko na nikoga ne čeka. Prebrzo se živi, pa ako se trošite na ljutnju i bijes, odjednom će te si potrošiti sve kredite i PUF— sve ode k vragu.
Puno hvala POSTOVANA KIRA
Namjerno sam bila kratka u svom komentaru,nije slučajno Vedrana stavila naslov “NEMOĆ”,svi znamo da imamo problema ,svi na njih ukazujemo,svako na svoj način,prvi korak je da se problem uoči ,ovdje je u pitanju socijala.Na socijalnoj nepravdi počivaju svi ostali problemi.I ovdje su se uvukle podjele,ja to zovem TIHI FAŠIZAM,koji je sad teško prepoznati jer je lijep i ucifran. Pokušajte ga prepoznati,mora doći do PROMJENA da bi nam bilo bolje…
Nekada davno sedamdesetih godina moj otac, tada poslanik republicke skupstine srbije, pitao je mog najboljeg druga i mene, da li smo aktivni i radimo li u omladinskoj organizaciji. Mislim da smo tada bili sesti ili sedmi razred. Odgovorili smo obojica slozno “NE” i dodali da su tamo iskljucivo “GUZOUVLACITELJI”. Njegov komentar je bio: “Samo se vi sklanjajte. Sutra ce vam ti isti GUZOUVLACITELJI krojiti kapu”. Od moje generacije – u gimnaziji 38 ucenika u razredu, 35 je zavrsilo fakultet. 26 je od raspada Jugoslavije u inostranstvu. Otisli smo jer nismo bili voljni da ratujemo i pucamo na svoj narod. Mnogo takvih je bilo u svim “bivsim” jugoslovenskim republikama. Upoznao sam mnogo takvih u inostranstvu. Mnogo ljudi je svesno i tuzno napustilo svoje prostore i prepustilo ih “GUZOUVLACITELJIMA”. Slazem se da smo konacno svi egoisti. Jedino sto se ovi “GUZOUVLACITELJI” voze kako Vedrana pise “nasim Audiem” i bogate na “nasoj” muci. Demokratija je donela nesto novo. Mogucnost da se izgubi vlast. Zbog toga je vazno obogatiti i obezbediti se dok si na vlasti. Krasti i otimati u vreme Jugoslavije je bilo sramno i vecina se bojala “suda partije”. Ovi “GUZOUVLACITELJI” su uglavnom svi vernici. Ne znam kojeg se suda oni boje.
Vedrana – divim ti se. Svaka ti cast. Steta je sto nema vise Vedrana na nasim prostorima.
@Mimi
Svaka čast za tvoj komentar – esej! Neki “komentatori” se pitaju šta Srbi rade na ovom blogu. Pa, evo odgovora! pregledao sam stotine i stotine sajtova u Srbiji, ali nema NEMA NI JEDNOG SAJTA na kome možete da direktno, BEZ CENZURE
@Mimi
da objavite svoje mišljenje. A, ako ono predstavlja kritiku institucija vlasti, ili pojedinaca iz nje – tim više.
Kategorički tvrdim, da ovakav sajt u Srbiji ne postojao ni mesec dana. Čak i u novinama, da bi komentarisali neki tekst morate da unesete vaše lične podatke. Izuzetak su samo jedne. Samo jedan dnevni list, tabloid Kurir ima donekle hrabrosti da iznosi podatke o lopovluku na svim nivoima i raznoraznim mafijama, ali selektivno. Dakle, sloboda štampe i govora u Hrvatskoj je na mnogo većem nivou.
Mimi, budući da si ti veoma dobro opisala situaciju u bivšoj državi, želim da postavim jedno pitanje, koje sam postavljao na nekoliko postova raznih novina u SRBIJI, ali ni jedan list to nije objavio. Urednici tih sajtova su preplašeni kao zečevi i čuvaju tu svoju jadnu platu da bi hranili svoju decu. Principi, ideali, istina i novinarski kodeks su na n-tom mestu.
Pitanje glasi:”ŠTA TO IMA, na primer, AUSTRIJA, a NEMA SRBIJA (Hrvatska i druge banana republike ex-yu) ?
N
Vedrana slažem se sa napisanim. Mi u Sloveniji počeli smo sa prosvijedima, koji nadam se, neče tek tako završiti.
Evo to je moje mišljenje što treba uraditi. Nadam da čete ga razumeti, jer je na Slovenskom jeziku. Pozdrav svima.
http://www.youtube.com/watch?v=jj6PHBR2T8E
U pravu si, Vedrana, Veco, Veki! Konačno prava tema i pravi komentar!
Riba od glave smrdi, državni vrh nam je takav kakav je, pa se onda ne treba čuditi ni tome kako se ponašaju niži državni činovnici. Najgore je u celoj toj priči što se od državnih činovnika polako ali sigurno stvara privilegovani i povlašćeni sloj. Bar u Srbiji. Prvo, da biste dobili državnu službu -nije bitno da li je u pitanju zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, uprava, pošta, železnica – ili morate biti “drug član” (dakle, partijska pripadnost), ili morate imati bliske familijarne veze sa personom koja je nadležna za prijem u radni odnos (najbolje pomažu tetke, strine, ujne – dakle, nepotizam) ili, jednostavno, morate imati dovoljno para da “kupite” radno mesto (“mitologija”, ali ne grčka). Mada, po mom skromnom mišljenju najdelotvornija varijanta je kombinacija sva tri pomenuta načina.
E, onda lepo uzjašete Srbijicu i niko vas do penzije ne dira, jedino možete da avanzujete… Kao državni činovnik teško da možete biti proglašeni tehnološkim viškom… sleduje vas godišnji odmor sa sve subotama i nedeljama mesec i po do dva… sleduju vas plaćeni , a neradni dani tokom državnih praznika… plata svakog prvog i petnaestog u mesecu (i to kakva – za zemlju Srbiju u kojoj je radnička klasa izumrla poput dinosaurusa i u kojoj se praktično ništa ne proizvodi)… Doprinosi za penzijsko i socijalno redovno vam se uplaćuju…. čim malo kinete, a vi kod lekara da vam otvori bolovanje… ako radite sat vremena, a niste popili kafu ili makar napravili cigaret-pauzu, vi odmah kukate kako je to nesnosno i kako pogiboste od posla, a tako malo ste plaćeni… kada vam dođe stranka, vi joj prvo zavirite u kesu šta vam je donela, pa je tek onda pustite u kancelariju (ne mora kesa sa kafom i pićima – bolje koverat sa evrićima, lakši je, a i može u džep da stane, a da niko ne vidi)…
A ako niste u državnoj službi, onda berite kožu na šiljak. Možete da otvoriteneku preduzetničku radnjicu – trgovinsku, zanatsku, ugostiteljsku, da se krparite kako znate i umete, vazdan da dugujete državi te za ovo te za ono, da molite Boga da vas što ređe obilaze državi činovnici sa tašnama i mašnama – inspektori svega i svačega, koji vam dok trepnete odrape kaznu od hiljadu evra jer niste propisno npr. okačili firmu…Tako radite neko izvesno vreme, pa onda uvidite da nema vajde, zatvorite radnju, ali državi raznorazne dažbine teško da ćete do penzije uspeti da isplatite…
Možete, ako imate sreće, da se zaposlite u nekoj uspešnoj, jačoj privatnoj firmi, čiji je gazda “na vreme stekao, jer je sposoban i promućuran” (čitaj tajkun – zdipio od nekadašnjeg društvenog sektora sve što se zdipiti moglo). E, tu ste tek obrali bostan. Imaćete sreće ako vas gazda uopšte i prijavi na PIO i zdravstveno… Mnogo je izglednije da ćete raditi na crno, pa ni knjižicu nećete moći da overite. A i šta će vam, kada radite od jutra do sutra, nemate kad da se razbolite. Logično – bolovanje i godišnji odmor su misaone imenice i čik ih pomenite gazdi. Odmah ste nezahvalni i najeli ste se, a on (tajkun) vas ‘lebom ‘rani i primio vas je na posao onda kada niste imali gde i kada vam je bilo najteže…
Sve je kod nas isto kao u Nušićevim komadima s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Neotesani, podmitljivi sreski kapetani – danas gradonačelnici i policijski načelnici, opet neotesani i korumpirani. Skandalozne gospođe ministarke (jedan srpski ministar, nekada blizak Miloševićev saradnik, voda se javno sa vremešnom “ministarkom” – kafanskom pevaljkom), a o gos’n Žikama, gos’n Vićama, Perama pisarima i ostaloj sitnoj činovničkoj boraniji i da ne govorimo…
Kada je o gazdama reč tu je situacija još gora – nekada bahate i osione gazde iz vremena inicijalnog, manufakturnog kapitalizma, poput Sremčevog hadži-Zamfira, majka-Tereze u odnosu na naše savremene, “neoliberalno-kapitalističke” tajkune Kariće, Miškoviće, Subotiće, Kostiće…
Dobrodušni, debeljuškasti popovi Ćira i Spira, glavni junaci istoimenog romana Stevana Sremca, deluju, kao ljubitelji dobre kapljice i taze krofni, naivno sproću današnjih nezajažljivih “božjih izaslanika” u versaće mantijama, sa zlatnim kajlama i blindiranim metalik džipovima – iscelitelja narkomana Peranovića, pedofila Pahomija, Miloševićevog kalašnjikov-vladike Filareta, đakuzi-vladike Vasilija…
Zdravstvo… hipokratova zakletva… priče za malu decu… Kakav rak, Veki, kakvi bakrači… to je bolest za bogate, za one koji imaju mogućnosti da natenane umiru, koje ima ko da neguje… to je skupa smrt. Treba imati zdravstvenu knjižicu, para za hemoterapiju i podmićivanje medicinskog osoblja da biste u Srbiji umrli od karcinoma. Danas sirotinja umire od infarkta, od moždanog udara… na brzaka – od posledica stresa i nezdravog života, od nemaštine i žderanja jeftinih holesteroličnih parizera…
I gde je izlaz? Šta da radi sirotinja raja? Ima izlaz – k’o što je moj pokojni deda govorio (pokoj mu duši) – Govnava toljaga, pa udri, pa udri, pa udri! Zrelo je… za novu revoluciju!
…Ma, propali smo kao muda kroz iscepane gaće… Nema vajde od nas… Nema izlaza – jebaće nas pokvarena država , korumpirani činovnici, tajkuni i svaka druga žgadija dok ne pocrkamo. Naše je samo da gledamo da nam što bezbolnije uđe. Da organizujemo peticiju da nam država makar vazelin podeli besplatno?!
@Hvala, D.D. pitaš se šta to ima Austrija, a mi nemamo? Pedigre, dragi, pedigre. Iako su iznedrili najvećeg istorijskog koljača i ludaka, ostali su nekažnjeni, i nije im zafalila dlaka s glave. Sve što su njihove prethodne generacije stvarale, ostalo je sačuvano i neoštećeno, uvek su smradovi znali na vreme da izaberu prave prijatelje i zaštitnike. Engleska ih je zdušno zaštitila posle II svetskog rata, zato što je i sama imala problem sa vojvodom Darlingtonom i vojvodom Filipom, Elizabetinim mužem koji i danas koketira sa fašizmom.
Što se tiče štampe, Istina je, da je situacija takva u Srbijici , i ja sam o tome razmisljala, a s druge strane je možda i takav splet okolnosti, mozda se jednostavno ne angažuju ljudi sa prostora bivše nam države, jer Kurir je ipak tabloidni list, i njega ozbiljni ljudi ovde i u Srbijici i ne čitaju, izglupirali su se par puta, otvorili afere i aferice i ni jednu nisu doveli do kraja i to im na neki način uskraćuje ozbiljnost. Što se tiče onih koji ne podnose Srbe na ovom blogu, to je stvarno njihov problem, ja lično i ne odgovaram na takve prozivke, bitno je da Vedrani i Slavenu kao moderatoru to ne smeta, a za uglavnom polupismene persone me uglavnom nije briga. Žao mi je samo što se Matijavid, Advokat i puno njih pismenih, elokventinih više ne angažuju, šteta stvarno šteta za ovaj blog.
@Pozdrav i tebi O.č. besprekorno zapažanje kao i obično. Setila sam se nečega što verovatno blogeri van Srbije i ne znaju da postoji. To može poslužiti kao veoma uspešno oružje protiv ovih naših zajedničkih krvopija i parazita. Taj izum se zove “Šumadijska kobra” i on deluje u dve prostorne dimenzije. Na zemlji jer uništava pokretnu imovine i stopala i u vazduhu jer deluje na meka tkiva čoveka. Otrovnija je od crne mambe, bolje se kamuflira od zmije zvečarke. To je trula daska sa dva dugačka zardjala eksera, odvaljena od tarabe i bačena u travu. A može biti i letva izvadjena u afektu. Otada ide ona izreka u Srbiji ” Nemoj da te guja opeče”. To treba shvatiti i razmotriti prilično ozbiljno. Posle upotrebe iste, obično je bilans opšteg rasula sa dosta povređenih, krvavih i osakaćenih. Ovde, kod nas u Srbiji kad naša seljačka krv uzavre, kobra najbolje rešava sve nesporazume, što ne bi i ovaj, pusti vazelin, to je retrogradni izum sa trulog Zapada.
draga Gospodjo Vedrana :
trenutno zivim i radim u Turskoj – uslovi su bolji ali je generalno stanje isto , svi sute i boje se za ono malo sirotinje koje imaju
porijeklom sam iz Bosne iz Zenice ( u Hrvatskoj ne bas popularnog grada ) da vidite Zenicku bolnicu vjerujem da bi paliı u nesvijest .. sa velikim intersom Vas pratim , pozdrav erdzana
@Mimi
Zemljakinjo, Mimi, tvoj odgovor DD nije bio konkretan, a ni iskren.
Mi nemamo pravu političku i menadžersku elitu. U Srbiji je stanje slično onome posle I- sv. rata koje je opisao Dr. A. Rajs u svom “testamentu” Srbina – “Srbi počujte!” a glasi “Srbi, čuvajte se sami sebe! U tom svom testamentu on izražava poštovanje prema srpskom seljaku i radniku koji je izdržao sve golgote, a za srpsku političku “elitu” – inteligenciju kaže da su to KORUMPIRANI MEDIOKRITETI.
Pogledajte ih u Skupštini kako su samo oholi, sujetni i narcisoidni.
Partiokratija umesto demokratije. “Obični čitalac” je to lepo opisao, pa da ne ponavljam. Jedina stvarna razlika između onog “komunizma” i ove “demokratije” je što nas je tada izrabljivala (umereno i odmereno) jedna kasta, a sada ih ima više. Druga razlika je u tome što sada možeš da “laješ na zvezde” – “ukinuli” su verbalni delikt zamenivši ga “govorom mržnje” da se “Vlasi ne dosete!”
To je jedna strana medalje, ali pogledajmo se u ogledalo, pa ćemo videti i DRUGU STRANU MEDALJE – nas kao građane koji u većini nemaju razvijenu građansku svest. Nemaju osećaj zajedništva, već su opterećini samo svojim interesima i problemima. Odnos građana prema državi i drugim građanima je daleko od onog koji se može videti u civilizovanim zemljama, skandinavskim, na primer. Građani samo traže prava, a obaveze ih ne interesuju. Poznata estradna zvezda, navodno, 14 godina nije plaćala komunalije, a ima i nacionalnu, a i običnu penziju. Sirotica, nije imala para. Često je na kanalu tzv. Javnog servisa RTS-a, koji finansiraju građani.
Stare navike i parole po principu; Radio ne radio – svira mi radio! Kao i ona čuvena; Ne možeš tako malo da me platiš – kiliko malo mogu da radim!,” došle su nam glave.
Živeli smo krajem osamdesetih bolje nego mnogi u Evropi, ali nam đavo/vrag nije dao mira. Svi su tražili krivca u drugome i u drugoj naciji! Srbija je, ipak, bila glavni krivac. Jadran radi – Srbija se gradi! Trepča radi – Beograd se gradi!
Srpska ćizma sve gazi, a Srbija sve pljačka. Pa, evo gospodo iz bivših ex-yu republika; TRAŽILI STE, ILI TRAŽILI SMO – PA UŽIVAJTE, ILI UŽIVAJMO!
Samo da vas utešim, da bi nam krenulo na bolje, biće nam još gore dosta dugo.
Onima koji zagovaraju revoluciju poručujem – manite se ćorava posla. Ova “elita” se “nafatirala”, šta treba da i novu “elitu” stavimo na grbaču. A zaboravili ste da u svakoj revoluciji izginu oni najbolji. Na kraju revolucije čuje se ona čuvena komanda – na levo krug! Oni koji su bili pprvi u rat – biće poslednji u miru. Svaka revolucija pojede svoju najbolju decu!
Dakle, PRAVA, A NE FORMALNA DEMOKRATIJE JE JEDINI IZLAZ jer bi to omogućilo da se barem na najodgovornija mesta probije prava i nekorumpirana elita, ako je među političkim poslenicima uopšte ima. Sve više verujem u onu narodnu izreku da u politiku idu ljudi, koji su promašili svoj poziv, odnosno koji su neuspešni i nisu se dokazali u svojoj profesiji!
Naka nam je svima Bog u pomoći, ali i on nam je okrenuo leđa, jer MNOGI ČOVEKOLIKI DVONOŠCI ZBOG SVOG EGOIZMA, POHLEPE I ZLOBE NE ZASLUŽUJU BOLJE. ČAST VELIKOJ VEĆINI, ALI NE I OGROMNOJ MANJINI!
Ja sam otvoreni JUGONOSTALGICAR i time se ponosim. Rodjen sam u FNRJ, ziveo (najlepse) u SFRJ, drhtao u SRJ, od RS pobegao i sada zivim u Austriji. SVI ZNATE ZASTO:
Nemam nista da kazem, sem da se slozim sa komentatorima koji su misljenja da se uz Hrvatsku ova prica moze odnositi na sve ex Yu republike, izuzev Slovenije. Srpske skole su odavno predvorja kazneno- popravnih zavoda, oni, pak, umesto ustanova za resocijalizacuju, univerziteti kriminala, bolnice su uglavnom cekaonice za mrtvacnicu a domovi za nezbrinutu decu u mnogim gradovima su ugaseni. Jos jednom, svaka cast Vedrani za dobar tekst, kao i komentatorima Mimi, MM, Diogen… za odlicna zapazanja i obilje informacija.
Ma nema brige!
slaže se ekipa koja se opet fura na Tuđmana. Oni će bez beda, uz pomoć tajnih službi i jedine nam, bezgrešne i presvijetle rimo- katoličke crkve, riješiti stvar na bolje.
Svijetla je budućnost pred nama!
Kao i obicno,Vedrana pogodi u srz problema.Dok le god je ovih “gradjana pokornih” nema nista od promjena.A kako ih je samo lako podici (u svakoj sredini) kada je klati one tamo.Tu se odmah nadju gomile.A pred svojim vlastodrscima sute ko pizde.Po onoj – suti ,vidis da su nih dvojica,a ja i ti sami.Ma gade mi se ovi tzv. “narod”.
Ko to kaže. ko to laže – da se nešto na Balkanu menja!?
Evo, ovu pesmu je napisao još davne 1910. godine V. Petković Dis, a aktuelna je i danas!
Pogledajte maestralnu recitaciju Gorana Sultanovića!
http://www.youtube.com/watch?v=R_JDvtRcruo
Glas razuma says:
Dakle, svaka čast, naježila sam se. Što od interpretacije, a što od aktualnosti. Za ne povjerovati je da se nismo pomaknuli niti nakon 100 godina. Ili smo prokleti ili smo blesavi. Na ovim prostorima narodi ne mogu funkcionirati ako nemaju diktatora iznad sebe. Za demokraciju vjerojatno treba evoluirati. Što god smo dotakli, sve smo zagovnali. Strašno.
@Kira …kako ne verujem u prokletstva, po meni smo bezgranično blesavi, svako na svoj način… ali ne vidim spasa niotkud … jer niko normalan neće da se bavi politikom koja je jedini legitimni i legalni način izražavanja volje većine … vide je kao kugu …pupupu, pomeri se s mesta, u revolucije ne verujem i slažem se sa Miki M. oko zapažanja na tu temu … sve u svemu crno … počinjem ozbiljno da razmišljam o emigraciji … ali gde sam prispela sa zvanjem advokata na zapadu… da počinjem ispočetka na pragu 50-ih blesavo je ali nije nemoguće, mada i pranje tanjira mi nije mrsko ako pri tom neću imati potrebe da znam kako mi se zove predsednik ili premijer i moći ću pritom planirati bar godinu dana unapred što je ovde nemoguće … a pri tom živim bolje od 90% građana u Srbiji … za moj ukus -pristojno, ali pri tom mi je opisu radnog mesta da svakodnevno komuniciram sa naglo iznedrenom gamadi u svim gore nabrojanim institucijama .. centar za soc. rad-ubedljivo najveći idioti …. svi su na nekim sredstvima za umirenje po vazdan, kao i da znam šta je rekao Kreten br. 1, Kreten br. 2. i tako redom što iz lepe naše što iz lijepe vaše i lijepe njihove ….. i taj moj relativno dobar život je na ivici živaca … a zamisli kako je onom procentu od 90% kad je meni pun k….
@Mimi …hvala, veliki pozdrav … baš se pitam gde je nestala Matija … ja sam inače tu, samo mi nije do života otkad se vratih sa odmora ..
@ Advokat…..dolazim do zaključka da su neiskorišteni 50-to godišnjaci postali globalna pojava. Naime, i moj suprug je ostao bez posla u 50 godinama i sada sjedi kod kuće. I pitam ja ovu našu ili bilo koju drugu Vladu, što da moj suprug radi sa ostatkom svoga života. Ili , uzmimo, žene iz Dalmacije, radile u Uzoru. Isto tako u 50-tim ili čak kasnijim godinama. Komentar na TV-u je bio, da su prestare za rad. Kako prestare? Pa živi se dulje, kvalitetnije. Kada je čovjek radno sposoban ako ne u 50-tim godinama. Kada žena ima vremena posvetiti se poslu i karijeri ako ne u 50-tim godinama. Nema više male djece, situirana je, završila je školovanje i stručna je. Najednom, stara je. Lako je reći treba krenuti dalje. Kada mi netko spomene samozapošljavanje, dođe mi da povračam. Ako se i usudi čovjek krenuti u te vode, i ako čak i ima neki početni kapital, dok se snađeš već si u dugu, već ti banka sjedi na računu, hipoteka na kući, a financijska agencija maše iz ugla i čeka da se zagovnaš do ibera. Ljuta sam i mogla bih psovati, a mislim i da imam razloga biti ljuta, jer nemoć da bilo što promijenim u meni samo stvara još veći revolt. A kada vidim koji su se sve ljigavci i primitivci iznijedrili iz ove privatizacije, pa mi još pametuju. Mislim, više nemam potrebu komunicirati sa ljudima, jer dolazim u iskušene da budem neugodna. SADA SAM STVARNO LJUTA.
@Kira, @Advokat & drugi…
Davno sam čitao tu čemernu pesmu V.P. Disa, koji kao da je slutio svoju tragičnu sudbinu, ali i svoje dece. Za one koji nisu iz Tamo daleko, Dis je prošao golgotu povlečenja srpske vojske i vlade kroz Albaniju u I. sv. ratu i sa ostrva Krf je poslat u Francusku, a na povratku je brod kojim se vraćao torpedovala podmornica u Jonskom moru nadomak Krfa 1917.godine. Ćerka mu je stradala u požaru1918.godine, a sin, diplomirani pravnik, “nestao” je u čistkama koje su provodile nove vlasti – naravno bez suđenja – 1941. godine.
Kao što vidite, nisu ni revolucionari, komunisti bili svi cvećke i pravednici.
Ništa ne treba idealisati, sumnja rađa progres, a ne idolopoklonstvo i podaništvo!
Pojedince, a i mase pokreće više mržnja, strah, zavist, pohlepa, požuda nego ljubav, pravda, ideali…
Hoću samo da kažem da nije sve crno i da čovek mora da veruje u nešto i u bolje, jer u protivnom život gubi svrhu. Ne treba da sve svodimo na cifre i da se samo služimo logikom i matematikom. Ako bi tako radili došli bi do zaključka da život nema smisla, jer živo biće već rođenjem počinje da stari, dakle – da umire.
Život treba posmatrati pesnički i filozofski. Radovati se malim stvarima. Zdravlje je osnov svega i dok je čovewk zdrav – svi drugi problemi se mogu rešiti na manje ili više povoljan način.
Neko reče: Nije sretan onaj ko mnogo ima, već onaj koji malo traži!
Mislim da oni koji mnogo imaju nisu mnogo srećni. Oni su u stalno strahu da ne izgube ono što imaju, da ne budu reketirani, napadnuti, ubijeni…Bojazan da se drugi sa njima druže samo zbog para i da žele da ih iskoriste. Zato se i druže sa imućnim, jer se osećaju sigirniji.
Strah je nešto razarajuće. Ko želi da uđe u njegovu suštinu neka pročita “Zločin i kaznu” od F.M.D, ali i “Prvi krug” od A. Solženjicina. Oni kojima je sreća bila dugo naklonjena, teško odlaze sa ovog sveta jer je velika žal za lepim životom. Onaj, pak, ko se celog svog života mučio i borio protiv zlehude sudbije rastanak sa životom možda oseća kao skidanje ogromnog tereta.
Neko reče: Beda se bedom teši, ali ima u tome ima istine. Čovek treba da broji i da gleda na one ispred sebe, ali treba da se osvrne i na one iza sebe i da ih ne zaboravi!
Treba verovati u bolje, pa makar pa makar sami sebe obmanjivaali. Beznađe je otrov za dušu.
“Nada” i “Vera” poslednje nas napuštaju!
Kao i uvijek Vedrana pogađa u samu suštinu. Samo da se pridružim mišljenjima iznesenim u prethodnim komentarima, sve ovo se odnosi na cijelu bivšu Jugu. Sjebali su nas načisto a sad nas od svega čiste dok se mi igramo demokratije….žalosno.
NAŠI DANI
Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigao se truli zadah propadanja,
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas nasi suvereni,
Progledale sve jazbine i kanali.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti,
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podele i obede,
Budućnosti zatvorismo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede,
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesreće naše braće, od robova
Zatvorismo svoje oči i džepove,
Mesto svetle istorije i grobova.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k’o pauci,
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomračina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Pomračina pritisnula naše dane.
@ Kira, Advokat i ostali …I ja sam takodje u nekim 50 -tim, mi smo nesrećna X generacija jer pamtimo ono najbolje, a na žalost i najgore u ovom veku. Šta da radimo, sem da se trudimo da sačuvamo koliko, toliko zdrav razum. Mudri ljudi su rekli kad deda jede zeleno grožđe, unucima zubi trnu. E tako je i nas izgleda zapalo.
@ D.D. kada si već spomenuo Solženjicina, setila sam se njegove divne misli, a može se odnositi na sve nas, a koja glasi ovako: ” “Hvala Bogu na svemu što mi je dao i na onome što će mi tek dati, hvala Bogu i onome što mi nije dao i što mi nikad neće dati, jer to znači da je mislio i na druge, i da mu ja nisam jedina briga”.
j’adore et j’adhère !!!!
vi ste, Vedrana, glas razuma u ova nerazumna vremena!
Vasi textovi mi zamjenjuju lexilijum!
Hvala jos jednom
@Kira, reče:
“SAD SAM STVARNO LJUTA” – Baš si me zasmejala! Ko nije, ali treba da izdržimo ovih prvih 100 godina – posle se čovek navikne !
2.500.000 rvata je na buđetu . Penzioneri (samo 17% je u starosnoj) , administracija (184 državne agencije sa 22000 parazita s prosječnom plačom 14000Kn) ,zaposlenici državnih firmi,javne službe ,socijala.
Tkzv privatni sektor 99% ovisi o ugovorima s državom .
Dakle ne Kapitalizam nego ETATIZAM . Država je SVE , ORWELIZAM
Cilj partitokrata je Europarlamentarna plača , diplomatske sinekure ,nadzorni oodbori , a nas prodati, raskučiti ,oduzeti zlato,zemlju, tvornice su već odavno otišle…
Neuhljebljeni ne troše, ne izlaze, gledaju TV i misle da će biti sve gore, kukavički sjede pred televizorom i misle da će netko drugi umjesto njih…
Eto, to vam je demokracija ala Juga, sto puta gora od ostalih demokracija u Evropi. Ali, treba pitati nase dragovoljce, zasto su se zapravo borili? Protiv Srba! Za oslobodjenje nas Lijepe? Njih treba pitati. Ako su oni zadovoljni, a jesu, sto se tri i pol milijuna ljudi treba buniti. Sad smo slobodni ljudi u slobodnim bolnicama, recimo, danas sutra u slobodnim domovima, skolama, fakultetima. A i svi svecenici su zadovoljni, dvije i pol milijarde, nove crkve, rezidencije itd. samo im onaj vrazji Jovanovic muti ciste, bez seksualnog odgoja planove. Ali mi Hrvati smo miroljubivi, Primorci, Istrijani i drugi, odkud se samo naslo tih pola milijuna ratnika! Eto, neka sada krenu, velika je to vojska i neka dovedu, vojnom diktaturom(???) naravno, zemlju u red. Mala sala, naravno.
Samo ću citirati cjenjenu gospođu Rudan: “Šutimo, zaslužili smo sve što nam se dešava”
Mimi,
Nisam baš pristalica “šumadijske kobre”, ona je više za ponoćne sačekuše po selima u unutrašnjosti, kada se letvosani džiberi vuku kući iz nekog bircuza posle ponoćnog fajronta. ” ‘Sam ti rek’o da se ne muvaš oko mo’u Milku kad se saginje da pere veš, pa ju se butine zabele…” i onda, naravno, sledi “zmija otrovnica” po leđima nesrećnog seoskog švalera… Ova “kazneno-vaspitna” mera je “komšijska” opomena, nije “jednosmerna” – ostavlja mogućnost da i suprotna strana uzvrati čupajući tarabu iz najbliže ograde. Drugo, nije toliko ponižavajuća kao “govnava motka”… Za ove naše političare, “biznismene”, njihove podrepaše i nabiguzice primerenije je ono što počinje na G, a što se mene lično tiče, ja bih im dao i ono što počinje na K a završava se na C (i to magareći – da im istera oči). Treće, u Srbiji je sve manje tarabe (u Beogradu,a i u ostalim gradovima su davno iščezla, a mislim da je ni po selima nema baš mnogo), ali je zato govana sve više, pa ne bi bio problem da se ovaj metod primeni za prevaspitanje “zaslužnih” kojih, bogami, ima poprilično…
Ipak, kao što rekoh, mislim da od toga nema ništa, teško da kod “anemičnih” može da “uzavri seljačka krv”, pa bolje da pišemo peticiju… Mada, pošto je vazelin “retrogradan i uvezen sa zapada” – da tražimo neko savremenije “srpsko” sredstvo ili da “primamo” i dalje na suvo… Kako beše onaj vic: “Nije loše za početak…”, reče Mujo kada su ga nabijali na kolac…
Zato jer se ministrima i ministricama koji mjesečno više potroše na garderobu i šminku nego prosječna porodica na hranu i režije jebe kako mi živimo.
Mi, sluge njihove pokorne, u dvadeset godina nikad nismo digle glas. Ono, da smo baš svi, ma u kom dijelu Hrvatske živjeli, ujedinjenim snagama zaurlali, dostaaaaa višeeeeeee! Zaslužili smo sve što nam se dešava.
“imamo Hrvatsku”
Nadam se da nije imala problema kad se nakon nastupa kroz snijeg i led našim audijem probijala do…
Gdje oni žive?
Draga Mimi, draga Advokatice, hvala vam što me se sećate.
Malo sam nestala ali nisam odustala. Dočepala je i mene turbulencija nemoći o kojoj govorite, upala sam u vrtlog događaja egzistencijalno mutnih i sunovratnih koji oduzimaju dah, ali tim više stvaraju prostor za rađanje nekog drugačijeg feniksa opstanka.
Sve se tiče posla. Urušava se prethodno stanje vratolomnom brzinom a istovremeno se ukazuje pespektiva malo privlačnije budućnosti – može se reći da me je ove sezone zadesilo pravo “istorijsko zgusnuće”.
No, mnogo ranije, htela sam i ja da zaurlam “..doostaaa viišeee”, ali nikad nisam saznala kome bih to mogla da doviknem i ko bi to hteo da čuje. Ovako pak “šutimo” jer šuteći štedimo energiju da bismo udahnuli sutrašnji dan…..koji je, ko zna, možda crnji od današnjeg. Ljudi su postali svoje senke, davno umrle duše za čijim se kretanjem čuju samo tihi i nejaki koraci, koji ne remete ništa, a naročito nikoga…. I to zbog čega? Jer se tresu da li će vladari njihovih života u tom neuznemirenom času ipak odlučiti da udele obećanu crkavicu za buđav lebac. U “šutnji” čovek obamre. Pretvori se u svoj strah, u vakuum, a svoj jad, bes ili psovku mistično upućuje ka prozoru mantrujući nepokretnim usnama “dabogda im se seme zatrlo, nek ih đavo nosi….” Tako nekako izgleda prizor promašenih privatizacija u tranzicionom cirkusu koji traje, bez nade da će se ikad završiti. Svedok sam, ukoliko to može biti pošten čovek takvom zlu, elegantnim i sofisticiranim lopovlucima, namenskom uništenju stručnog jezgra čitavog industrijskog kompleksa, izdajama i denunciranju, prostituisanju sa našim zakonima da bi se izbegle obaveze prema zaposlenima a izrodile dugo planirane likvidacije……Od investicija se pamte samo maherski manevri nevidljivih ulaganja koja završe u par džepova, a od vidljivih – okrečeni hodnici, novi klozeti i par lampiona ispred zgrade…
Na tom mestu sam zadnje dve godine. Na tom mestu za zadnje tri godine likvidirana su dva preduzeća i oko pet stotina ljudi je dobilo otkaze. Na tom mestu, oni koji su tome pomogli sada su teži za po neki stan, kola, a ni lova nije sporna.
To mesto kao bivše i pokojno zaslužuje jedan diskretni omaž. Ono je odolevalo embargu i ratnom vihoru. Opstajalo je uprkos olujnim smetnjama vremena koje je kroz živote njegovog naraštaja hujalo i hučalo kao nabujala reka. To mesto je trajalo kako je Bog reko, dok nije naišao smrtni – tranzicioni čas.
Moja emocija prezira i gađenja koja je zabavljala kuloarske lutane, najzad je provirila iza zavese da stekne svoj trenutak slave. Zauzvrat je nagrađena “nepristojnom ponudom” koja će za mene zauvek ostati samo nepristojna. Činim sve da ovo budu moje poslednje sekunde na tom mestu. I radujem se neizvesnosti koju pruža hrabrost da se život ponovo zagrabi punim šakama. Na takvu rešenost “istorijsko zgusnuće” počelo je da reaguje pozitivnim promenama. Divan je osećaj kad čovek poveruje da nije stvoren samo za dekor kuloara……Zato tvrdim da nijedna “šutnja” nije večna (ako već tranzicija to mora da bude), a što je tišina glasnija a zamrlost teža, bliži je čovekov prevrat.
Drage moje, šta god da sam rekla ni blizu nije dovoljno da priča o istini. I šta god da nisam rekla, nikog neće ostaviti u nedoumici.