neću naslov

\"Majka

Napisala sam knjigu. Zove se \”Dabogda te majka rodila\”. Naslov je fenomenalan, nije moj, dao mi ga je Predrag Lucić.

Oko naslovnice je bilo frke. Moj omiljeni slikar predložio mi je da na naslovnicu stavim Majku Božju okovanu kondomom. Činilo mi se da je to dobra ideja. Imala bih sve, Majku Svih Majki sputanu alatom kojim se služe samo mužjaci i frku.

Nikome od mojih ta se ideja nije svidjela. Govore kako bi naslovnica pojela knjigu. Što mi je cilj? Skrenuti pažnju na knjigu ili na Majku Božju o kojoj je ionako sve rečeno? Odustala sam. Mirko Ilić poklonio mi je nešto svoje.

Čitav život mislim kako moram objasniti svaki svoj korak pa i činjenicu da ovo pišem. Zašto ovo pišem? Zato jer mi je sin rekao kako je neki američki trgovac vinom preko televizije prodao 300 boca svoga vina, preko radija 500, preko novina 200, preko interneta 17000 boca.

Ne volim intervjue, preciznije, ne volim naslove u novinama. Sigurna sam da bi u jednom našem dnevnom listu iznad teksta o \”Dabogda te majka rodila\” stajao naslov OTAC ME NIJE SILOVAO. I nije, ali kakve to veze ima? Zato je, ovo, možda, bolje od intervjua?

Ključno je pitanje, zapravo, da li u Hrvatskoj živi više pijanaca ili više čitateljica? Dečki me baš ne vole. A ja ne volim pijance. \”Tekst ti mora biti kratak, nikome se danas ne čitaju plahte. I još nešto, oni moraju znati kako ćeš se često javljati.\” Oni? To ste vi? A kako ćete vi koji ste vi ili oni uopće doznati da je s vama žena koja želi prodati 17000 komada \”Dabogda te majka rodila\”?

Ne da mi se ovoga časa nazvati sina i pitati ga za objašnjenje. Da me ubijete pojma nemam u kojim ću se razmacima javljati. Da li mora doći pozdrav na kraju teksta, ne čitam blogove. Ipak zovem. Pozdrav ne dolazi na kraju,  a oni će za tebe čuti jer \”postoje određeni sajtovi koji su indexi blogova…\”?????


2 Comments

neću naslov

\"Majka

Napisala sam knjigu. Zove se \”Dabogda te majka rodila\”. Naslov je fenomenalan, nije moj, dao mi ga je Predrag Lucić.

Oko naslovnice je bilo frke. Moj omiljeni slikar predložio mi je da na naslovnicu stavim Majku Božju okovanu kondomom. Činilo mi se da je to dobra ideja. Imala bih sve, Majku Svih Majki sputanu alatom kojim se služe samo mužjaci i frku.

Nikome od mojih ta se ideja nije svidjela. Govore kako bi naslovnica pojela knjigu. Što mi je cilj? Skrenuti pažnju na knjigu ili na Majku Božju o kojoj je ionako sve rečeno? Odustala sam. Mirko Ilić poklonio mi je nešto svoje.

Čitav život mislim kako moram objasniti svaki svoj korak pa i činjenicu da ovo pišem. Zašto ovo pišem? Zato jer mi je sin rekao kako je neki američki trgovac vinom preko televizije prodao 300 boca svoga vina, preko radija 500, preko novina 200, preko interneta 17000 boca.

Ne volim intervjue, preciznije, ne volim naslove u novinama. Sigurna sam da bi u jednom našem dnevnom listu iznad teksta o \”Dabogda te majka rodila\” stajao naslov OTAC ME NIJE SILOVAO. I nije, ali kakve to veze ima? Zato je, ovo, možda, bolje od intervjua?

Ključno je pitanje, zapravo, da li u Hrvatskoj živi više pijanaca ili više čitateljica? Dečki me baš ne vole. A ja ne volim pijance. \”Tekst ti mora biti kratak, nikome se danas ne čitaju plahte. I još nešto, oni moraju znati kako ćeš se često javljati.\” Oni? To ste vi? A kako ćete vi koji ste vi ili oni uopće doznati da je s vama žena koja želi prodati 17000 komada \”Dabogda te majka rodila\”?

Ne da mi se ovoga časa nazvati sina i pitati ga za objašnjenje. Da me ubijete pojma nemam u kojim ću se razmacima javljati. Da li mora doći pozdrav na kraju teksta, ne čitam blogove. Ipak zovem. Pozdrav ne dolazi na kraju,  a oni će za tebe čuti jer \”postoje određeni sajtovi koji su indexi blogova…\”?????


neću naslov

\"Majka

Napisala sam knjigu. Zove se \”Dabogda te majka rodila\”. Naslov je fenomenalan, nije moj, dao mi ga je Predrag Lucić.

Oko naslovnice je bilo frke. Moj omiljeni slikar predložio mi je da na naslovnicu stavim Majku Božju okovanu kondomom. Činilo mi se da je to dobra ideja. Imala bih sve, Majku Svih Majki sputanu alatom kojim se služe samo mužjaci i frku.

Nikome od mojih ta se ideja nije svidjela. Govore kako bi naslovnica pojela knjigu. Što mi je cilj? Skrenuti pažnju na knjigu ili na Majku Božju o kojoj je ionako sve rečeno? Odustala sam. Mirko Ilić poklonio mi je nešto svoje.

Čitav život mislim kako moram objasniti svaki svoj korak pa i činjenicu da ovo pišem. Zašto ovo pišem? Zato jer mi je sin rekao kako je neki američki trgovac vinom preko televizije prodao 300 boca svoga vina, preko radija 500, preko novina 200, preko interneta 17000 boca.

Ne volim intervjue, preciznije, ne volim naslove u novinama. Sigurna sam da bi u jednom našem dnevnom listu iznad teksta o \”Dabogda te majka rodila\” stajao naslov OTAC ME NIJE SILOVAO. I nije, ali kakve to veze ima? Zato je, ovo, možda, bolje od intervjua?

Ključno je pitanje, zapravo, da li u Hrvatskoj živi više pijanaca ili više čitateljica? Dečki me baš ne vole. A ja ne volim pijance. \”Tekst ti mora biti kratak, nikome se danas ne čitaju plahte. I još nešto, oni moraju znati kako ćeš se često javljati.\” Oni? To ste vi? A kako ćete vi koji ste vi ili oni uopće doznati da je s vama žena koja želi prodati 17000 komada \”Dabogda te majka rodila\”?

Ne da mi se ovoga časa nazvati sina i pitati ga za objašnjenje. Da me ubijete pojma nemam u kojim ću se razmacima javljati. Da li mora doći pozdrav na kraju teksta, ne čitam blogove. Ipak zovem. Pozdrav ne dolazi na kraju,  a oni će za tebe čuti jer \”postoje određeni sajtovi koji su indexi blogova…\”?????