“Krešo, što ti se dogodilo, izgledaš strašno…”
“Nona samo tebi mogu reći, zaljubio sam se u Miju…”
“Ne pizdi, sve mi je mama rekla. Jedan vikend Mija spava kod vas, jedan vikend ti kod njenih. Strašno, vi ste još djeca…”
“Ne tu Miju…”
“Danas se sve cure zovu Mija…”
“Jebem Miju, profesoricu zemljopisa… Nona, nona, zašto si se srušila na pod, zvat ću hitnu, nona, nona…”
“Taa taaa… blete su mi u džepu, daaj mi vod..e”
“Evo bolje ti je, nećeš mi umrijeti…”
“Jebeš profesoricu? Ti? Ti si još dijete, a ona…”
“Imam skoro šesnaest, za dvije godine ću je oženiti. Mija ima dvadeset i šest, to nije neka razlika. A Makron se u petnaestoj zaljubio u profesoricu stariju od njega sto godina i još su skupa…”
“Otkad ti pratiš međunarodnu politiku?”
“Mija prati, ona je jako lijepa i pametna i dobro se…”
“Krešo, prestani! Postoje tri sveta zanimanja, pop, sudac i učitelj…”
“Sereš. Pop mi ga je htio uvaliti kad sam imao deset…”
“Jesi rekao tati?”
“Pa da ga robija, a mi krcati kredita, sudac je baki ukrao stan… Mija i ja se samo volimo, kako, nona, ne razumiješ…”
“Ne plači, Krešiću, razumijem, ali ako vas uhvate Mija će dobiti doživotnu.”
“Za dvije godine ja ću biti…”
“Punoljetan, a mene neće biti, hvala bogu. Izvuci konjak iz ormarića da proslavimo tvoj rođendan.”
“Ne ločem više, Mija ne pije.”
“Bravo, Krešiću i slušaj me, dobro me slušaj. Skrivajte se. Tvoja Mija nije ni pop ni sudac, ako vas otkriju već sam ti rekla, spalit će je.”
“Nona, volim te.”
